Pristupite našem sadržaju koji za Vas pišu žene od uticaja!
Prijavite se besplatno
Obišla sam dovoljno sveta da znam, sasvim sigurno znam, da nigde nije sve med i mleko. Ali znam i da retko gde postoji ovaj nivo bahatosti i besprizornosti. Kako smo došli dovde? Kako?
Draga prijateljice,
Šta da ti napišem danas? Da li je sve već rečeno? O tuzi, muci, očaju, bolu, beznađu, bezakonju, korupciji, javašluku, nemoralu, lopovluku, neznanju, lažima...u kojima se nalazimo. Iznova i iznova.
I kome da napišem, kad znam da i ti osećaš i misliš isto što i ja. Kako da doprem do svih onih zbog kojih nam i jeste ovako? To je pitanje svih pitanja. Kako sa njima da se sporazumem?
Obišla sam dovoljno sveta da znam, sasvim sigurno znam, da nigde nije sve med i mleko. Ali znam i da retko gde postoji ovaj nivo bahatosti i besprizornosti.
Boli me, fizički me boli, bespomoćnost koju osećam.
Kako smo došli dovde? Kako?
Posmatram oko sebe – svi oni najbolji u svojim profesijama, svi oni pošteni, stručni, kreativni, svi oni odlikaši sa kojima sam studirala, radila i sarađivala...svi su ili otišli ili ostali ovde i potpuno se povukli iz javnosti i društvenog delovanja. Politika je grozna. Stranački život je prljav. Znam to iz prve ruke. Poštenje i stručnost su nešto najnepoželjnije što možete doneti u stranačku politiku.
Kako smo došli dovde? Možda baš tako. Tako što su se svi dobri, stručni i pošteni umorili od borbe sa vetrenjačama i rekli sebi – imam ovaj jedan život, daj da barem malo dam sebi oduška. Živeću mirno, radiću pošteno, plaćaću porez, vaspitaću decu najbolje što umem, biću dobar komšija. Ne moram da vodim borbe. Borili su se moji roditelji, pa vidi gde nas je to dovelo. Neka me. Ne dugujem nikome ništa. Samo želim mir i jedan normalan život. Živeću u svom malom krugu bliskih i sličnih. Živeću u mehuru. Ali, draga moja, tu smo pogrešili.
Jer znaš šta - mehur je mnogo krhka stvar. Lako pukne. Pukne i za manje od metka ili betonske nadstrešnice.
A šta će biti dalje?
Nemam odgovore.
Imam samo brige.
Tvoja,
M. P.
O autorki
Milana Pavlović je ekonomistkinja po obrazovanju, direktorka međunarodnih razvojnih projekata i kouč. Ume "sa brojevima", ali veruje da su reči te koje imaju moć. Najviše ceni znanje i obrazovanje, a najviše voli svoju porodicu. Mama dečaka i devojčice, supruga jednog Peđe.
“Pisma prijateljici” je njena autorska kolumna za #zeneoduticaja o svim onim pitanjima koja nas tište i o kojima možda potajno razmišljamo.
