Pogledaj malo oko sebe, pogledaj muškarce koje znaš, brata, muža, zeta. Svaki od njih ima hobi. Dvojica makar jednom nedeljno idu na fubal, a ovaj treći malo-malo pa na planinarenje sa ekipom. Sećaš se onog našeg bivšeg kolege Marka – počeo da trči maratone. Bojan upisao grčki, ide dva puta nedeljno na časove uživo, ne mrzi ga. Kod mene u firmi svaki kolega ima hobi, ili čak po nekoliko.
Draga prijateljice,
Baš mi je bilo žao kad sam pročitala tvoje pismo u kojem pišeš da si mrzovoljna, nemaš volje ni za šta i usamljena si.
Kažeš da se ponekad osećaš kao da je neko isisao svu životnu energiju iz tebe, i veruj mi da mi taj osećaj nije nepoznat. Bog sami zna koliko puta su me posao i obaveze oko kuće i dece samleli, ma, doveli me do krajnjih granica umora. Ali nije umor bio najveći problem. Ubijala me ta repetitivnost svakodnevice i kućnih poslova koji su, čini mi se, uništavali svaku ćeliju mozga i brisali i poslednji trag kreativnosti.
Verujem i da si usamljena. Od toliko drugarica za izalaske, sad nigde ni jedne. Niko tu nije kriv, to je jednostavno tako. Ljudima se raziđu putevi kad im se raziđu potrebe. Tebi treba jedno, a njima drugo. Niste više match. Sad moraš naći neke druge sa kojima to jesi.
Sve znam. Bila sam u tvojim cipelama. I baš zbog toga usudiću se da kažem da imam rešenje za tvoje probleme. Draga moja, jednostavno je - pod hitno moraš da nađeš hobi! Pod hitno!
„Kad ću još i za to da nađem vremena? Jesi li si ti luda?! Nemam vremena ni za trenutne obaveze, a ti mi predlažeš da nabijem sebi na vrat još jednu,“ misliš sad ti, ali čekaj da ti objasnim.
Pogledaj malo oko sebe, pogledaj muškarce koje znaš, brata, muža, zeta. Svaki od njih ima hobi. Dvojica makar jednom nedeljno idu na fubal, a ovaj treći malo-malo pa na planinarenje sa ekipom. Sećaš se onog našeg bivšeg kolege Marka – počeo da trči maratone. Bojan upisao grčki, ide dva puta nedeljno na časove uživo, ne mrzi ga. Kod mene u firmi svaki kolega ima hobi, ili čak po nekoliko. Svi zajedno igraju mali fubal, a neki uz to jedre, rone, bave se pčelarstvom, peku rakiju, sviraju u bendu, pecaju.
Sve to zahteva vreme, ali oni ga nađu. Oni na to vreme, u stvari, polažu pravo. Nisu kod kuće jednom, dvaput nedeljeno, jer im to treba. Treba im da budu sami sa sobom i sa prijateljima, da se opuste, kreativno izraze, urade nešto što im prija. Uz to, kroz sve te aktivnosti upoznaju nove ljude, šire krug poznanstava, umeržavaju se. Jedan moj poznanik je 70% klijenata upoznao na malom fudbalu, ne preterujem.
Za to vreme, njihove žene sede kod kuće, čuvaju decu, čiste, peglaju. Okej, možda i ne rade ništa od toga, ali znam sigurno da je retko koja na nekom svom hobiju. Pitala sam mame iz vrtića i iz parkića, par njih ide na sport i to je to. Ogromna većina nema hobi, barem ne neki kome je kontinuirano posvećena.
Evo zašto mislim da je hobi odgovor na sve tvoje probleme.
Prvo, upoznaćeš nove ljude. Ne moram ni da kažem, očigledno je - biće to ljudi sa kojima deliš interesovanja. Izrazićeš se kreativno. Dalje, pokrenućeš se fizički. Izaći ćeš iz rutine. Moraćeš da se obučeš, očešljaš i izađeš iz trenerke i mameće punđe. Doživećeš sebe na novi način.
Sećaš se one moje drugarice Bojane iz Užica. To je primer koji želim da ti dam. Sa četvrdeset godina ona glumi. Uživam da pratim objave njene amaterske pozorišne grupe jer vidim ljude koji nisu odustali od sebe, od svojih želja i snova. Čitaju drame, spremaju se za predstave, putuju.
Šta bilo koju od nas sprečava da se upišemo na sport, glumu, hor, grnčarstvo, ples, šivenje, programiranje...šta? To da nemamo vremena? Vremena nema niko. Vreme nije nešto što imaš ili nemaš, vreme moramo da stvorimo, nađemo, odvojimo. Hoće li tvoj muž reći – ne, nemoj da ideš na kurs šivenja jer ja ne mogu sam sa decom, nakon što se vratio sa treninga/posla/puta/pića sa drugarima dok si ti čuvala decu i – bila sama? Mislim da ne. Ti si ta koja moraš sebi dati to pravo. Pravo da imaš interesovanja, vreme za sebe i HOBI.
Kažem ti, prijateljice, nađi hobi, i sve će biti mnogo bolje.
Potrošićeš vreme ali ćeš dobiti novu staru sebe.
Voli te i veruje u tebe tvoja prijateljica!
M.P.
Milana Pavlović je ekonomistkinja po obrazovanju, direktorka međunarodnih razvojnih projekata i kouč po profesiji. Ume "sa brojevima", ali veruje da su reči te koje imaju moć. Najviše ceni znanje i obrazovanje, a najviše voli svoju porodicu. Mama dečaka i devojčice, supruga jednog Peđe.
“Pisma prijateljici” je njena autorska kolumna o svim onim pitanjima koja nas tište i o kojima možda potajno razmišljamo.