Pristupite našem sadržaju koji za Vas pišu žene od uticaja!
Prijavite se besplatno
Posle mode i stila, kulinarstva, putovanja i fitnesa, lični razvoj je jedna od najzastupljenijih tema na Instagramu. Mnogo koučeva, psihologa, terapeuta i drugih stručnjaka koristi Instagram za promociju i edukaciju. Nažalost, među njima su i mnogi priučeni, nedoučeni, neki čak i nepismeni, neobrazovani, koji se lažno predstavljaju kao stručnjaci. Dele savete šakom i kapom, pričaju o svom ličnom iskustvu kao garanciji za znanje (što je nebuloza, jer jedno je nešto uraditi za sebe a sasvim drugo podučavati druge tome) i bez ikakve svesti o mogućim katastrofalnim posledicama (jer tako uvek bude, što manje znaš, čini ti se da više znaš i manje se plašiš svog neznanja) pričaju o depresiji, prejedanju, anskioznosti, traumama i – ličnim granicama .
Draga prijateljice,
Da li i tebi Instagram feed svako malo poručuje da, ako išta želiš da postigneš u životu i osetiš kakvu-takvu sreću i prosperitet, moraš postaviti jasne lične granice? Jedno vreme, do pre godinu, dve, Instagram gurui su mi svakodnevno poručivali da neću biti srećna, da me niko neće voleti, da neću biti uspešna ako ne zavolim sebe. Sada je temu ljubavi prema sebi, iliti #selflove, zamenio novi trend – postavljanje ličnih granica. Da se razumemo, obe ove teme su važne. Problem nastaje što kada se neka tema pokaže kao popularna na mrežama toliko se svi njome bave, i stručni i nestručni (oni naročito), da je pre ili kasnije, ali sasvim sigurno, obesmisle.
E, baš postavljanje ličnih granica je ono što mi se sve vreme mota po glavi kada razmišljam o razlozima koji su naše društvo doveli tu gde jeste. Odnosno, da budem kristalno jasna, ne mislim na postavljanje zdravih ličnih granica u obliku u kom one zaista jesu i treba da budu, nego mislim na postavljanje ličnih granica onako kako ga predstavljaju kvazi koučevi i kvazi terapeuti sa Instagrama.
Stavi sebe na prvo mesto! Stavi svoje potrebe ispred potreba drugih! Ne pokušavaj da predvidiš šta drugi žele; to rade samo people pleaser-i (a to niko uspešan ne želi da bude)! Reci ‘Ne!’ svemu što te ne čini srećnom! Postavi lične granice! Postavi ih i iskomuniciraj! Neka budu nedvosmislene! Neka budu svima jasne! Neka budu vidljive iz aviona! Ma – neka budu vidljive iz kosmosa. Kineski zid i tvoje lične granice.
Eh, kvazi koučevi i kvazi terapeuti, kada bi stvari zaista bile tako jednostavne... Život, odnosi i veze su daleko kompleksniji od vašeg karusel posta. NE, nije moguće, a ni poželjno, staviti sebe i svoje potrebe UVEK na prvo mesto. Ne, nije OK držati se strogo SAMO svojih interesa pod parolom ličnih granica. Da, nekada biti dobar roditelj, prijatelj, partner ili komšija, i – na kraju krajeva – član jednog društva znači staviti potrebe drugih ispred svojih.
Nemaju sve potrebe istu težinu i isti kvalitet. Nismo mi uvek na prvom mestu. Nije moja potreba za vežbanjem i odlaskom na trening uporediva sa potrebom mog deteta da ga negujem kada je bolesno. Nije moja potreba da provedem veče bindžujući seriju uporediva sa potrebom meni bliske osobe da se isplače i da mi se izjada. Ne, ne mogu me sve stvari učiniti instant srećnom, a malo trenutne nelagode da bismo nekog drugog usrećili ili mu pomogli može dovesti do mnogo obostranog zadovoljstva na duge staze. Ne možemo stalno samo gledati svoja posla i da nama bude dobro, dok se sve oko nas raspada i urušava, i doslovno i metaforički.
Osoba koja ima zdrave lične granice ume da kaže „Ne“ drugima kada za to oseti potrebu, ali je isto tako sposobna i spremna da se otvori za blizak i intiman odnos i da prihvati svoju društvenu odgovornost. A to znači biti tu za drugu osobu kada joj je potrebna podrška, topla reč, razumevanje, čak i onda kada smo imali druge planove ili kada to stavlja naše kratkoročne i trenutne potrebe u drugi plan. Ne možemo ličnim granicama pravdati odsustvo empatije i svesti da postoje drugi, njihove potrebe, da smo deo porodice i kruga prijatelja, da smo deo društva. Neodvojiv deo društva. Mi utičemo na društvo, društvo utiče na nas.
Još od onog kobnog petka i nadstrešnice, ne mogu da prestanem da mislim baš o tome i stalno se pitam kako smo došli ovde gde smo, kao društvo. Pa – možda jednim delom baš tako. Postavljanjem ovako shvaćenih ličnih granica. Okretanjem glave od svega što nas se neposredno ne tiče. Vodeći se samo sopstvenim interesima. Sledeći Instagram recept za lične granice koje su samo lepši naziv za sebičnost i samoživost.
Zato bih svima ovima koji poručuju da stavimo sebe uvek na prvo mesto, ja poručila da se to zapravo zove „gledanje samo sopstvene guz*ce“ – pardon my French – a da su nam, nažalost ili na sreću, sve guz*ce u istom sosu. Jer – nema tih granica koje će te zaštititi od zagađenog vazduha, inflacije, korupcije, nemara, javašluka, saobraćajne gužve ili – nadstrešnice koja pada.
Šta ti misliš o svemu ovome, draga moja prijateljice? Nađi me na baš tamo – na Instagramu i piši mi. Puno te pozdravljam!
Milana
O autorki
Milana Pavlović je ekonomistkinja po obrazovanju, direktorka međunarodnih razvojnih projekata i kouč. Ume "sa brojevima", ali veruje da su reči te koje imaju moć. Najviše ceni znanje i obrazovanje, a najviše voli svoju porodicu. Mama dečaka i devojčice, supruga jednog Peđe.
“Pisma prijateljici” je njena autorska kolumna za #zeneoduticaja o svim onim pitanjima koja nas tište i o kojima možda potajno razmišljamo.
