Pisma prijateljici: Ko ima veći uticaj na decu - jutjuberi ili roditelji?

Draga prijateljice,

Od svih pisama koje sam ti do sada napisala ovo mi je najteže da sročim. Valjda zato što mi je toliko važno. Ne znam odakle da počnem, pa ću krenuti od zaključka i poruke, važne i velike, i molim te da je ne uzmeš olako. Ona glasi: najvažnije je sa detetom izgraditi odnos poveranja u kome će naš uticaj biti jači od uticaja vršnjaka i okoline.

Molim te još i da ovo pismo obavezno pročitaš do kraja.

Moj sin je krenuo u školu i desilo se ono neizbežno – postao je izložen, mnogo više nego u vrtiću, pričama, informacijama, navikama u ponašanju i ishrani, načinu ophođenja, vrednostima... sredine u kojoj živimo. Svakog dana kada moje dete ode u školu ono nije pod uticajem samo onih ostalih dvadeset šestoro dece, učiteljice i par nastavnika. Ono je pod uticajem čitavog spleta grupa i pojedinaca sa kojima su ta deca u kontaktu i koji na njih utiču. Sve ono što smo smo ga mi u porodici učili i negovali kao važno i vredno od sada pa na dalje jeste i biće na testu.

U pitanju su praktične, svakodnevne stvari, ali te su stvari, zapravo, najvažnije jer život je baš od njih sačinjen.Na primer – šta se nosi za užinu.Na primer – kako se u školu oblači.Na primer –koje se pesme pevaju. Na primer – koje su šale prihvatljive. Na primer – kako se provodi slobodno vreme.

Deca posmatraju. Nas i okruženje.

Možda ste detetu za užinu spakovali parče domaće pite i jabuku. Dete vidi drugu decu koja nose čips i RockSok. Dobićete pitanje: – Zašto i ja ne mogu čips i RockSok? Svi moji drugari piju RockSok, hoću i ja. Pa onda: − Svi moji drugari igraju igrice. Zašto ne mogu i ja? Svi gledaju Jutjub, hoću i ja. Marko, Janko, Petar, Jana...imaju telefon, hoću i ja. Moj drug Mića ide u krevet kad god on hoće, zašto tako ne mogu i ja? Moja drugarica svaki dan jede po tri sladoleda, hoću i ja. Žika svaki dan gleda TV, što ne mogu i ja?

I tako, sve što ti može pasti na pamet neko drugo dete radi, a moje ne, i hoće da zna zašto.

Ako bih morala da izaberem jednu lekciju koju želim da usadim svojoj deci to bi bilo ovo: to što drugi, koliko god da ih ima, rade nešto, ne znači da je to ispravno. Ovo sam deci ponovila do sada nebrojeno puta, i ponoviću još toliko, i još toliko, i koliko god puta bude trebalo.

To što drugi, koliko god da ih ima, rade nešto, ne znači da je to ispravno.

Međutim, tu se priča ne završava. Na scenu stupa omiljena dečija reč „zašto”. Decu možete zastrašiti i uceniti, ali ako želite da zaista i suštinski prihvate neko ponašanje kao ispravno, odnosno odbace neko drugo kao neispravno, morate im na njihovo pitanje „Zašto?“ dati odgovor bolji od „Zato!” ili „Zato što ja tako kažem!”.

Najlepše od svega je što, prema mom iskustvu, deca prihvataju sve ono za šta im date smisleno objašnjenje koje je u skladu sa njihovim uzrastom i kognitivnim sposobnostima.

Zašto ne nosim čips i RockSok za užinu? Zato što u tome nema ništa što će nahraniti tvoj mozak i telo i dati ti energiju i vitamine koji su ti potrebni da budeš jak i zdrav. Potrebna ti je prava hrana puna vitamina i minerala. RockSok nije voćni sok, nego bućkuriš koji jedan jutjuber prodaje da bi se obogatio i nije ga briga što u njemu ima štetnih stvari. On samo želi da što više dece kupi taj sok jer se on tako bogati.

Zašto ne mogu da igram igrice, imam telefon i gledam Jutjub? Zato što su naučnici, i to mnogo njih, godinama istraživali kako se razvija mozak dece i bez ikakve sumnje zaključili da upotreba ekrana nije dobra za decu. Deca koja stalno gledaju u ekran slabije govore, nemaju koncentraciju, lošije uče, nervozna su. Ekrani izazivaju zavisnost.

Zašto ne mogu da jedem tri sladoleda dnevno? Zato što će ti se pokvariti svi zubi.

I tako... nastavi niz. Možda misliš da sam situaciju previše uprostila? Slažem se. Moram da uprostim, inače će ovo pismo biti napisano na deset strana i nećeš ga nikad pročitati. Sve ovo sam deci ponovila mnogo puta, i pričala duže i šire, iznova i iznova, kad god se ukaže potreba. Pokušavam da ti prenesem suštinu, ideju vodilju, koja je okosnica mog pristupa roditeljstvu. Uvek mi je najvažnije bilo da im svaku odluku i svako pravilo koji postoje u našoj porodici objasnim i obrazložim. To ne znači da mi je potrebna njihova saglasnost niti da se oni sa svakim tim pravilom odmah slože, ali mi je uvek bitno da znaju koji su razlozi za uspostavljanje tog pravila.

Međutim, ovde postoji još jedna caka. Bez nje, sve pada u vodu. Dete će ti poverovati jedino ako se ovih pravila i sama pridržavaš. Ne možeš da tupiš o zdravoj hrani i zdravom životu, a da živiš na brzoj hrani i koci. Ne možeš da braniš ekrane dok non stop u njih buljiš. Kod dece licemerje ne prolazi. Ni-ka-ko.

Vraćam se, dakle, na ono s početka. Deca posmatraju. Nas i okruženje. Da, ona nas i slušaju, ali džaba sve što govorimo ako nije u skladu sa onim što radimo. A ako je ono što govorimo u skladu sa onim što radimo i ko mi jesmo, samo tada, nadam se, možemo sa detetom izgraditi odnos poverenja u kome će naš uticaj na njih biti jači od uticaja okoline i vršnjaka, uticaja jutjubera, uticaja influensera, rijalitija i ko zna kojih još uticaja koji su tu, svuda oko nas, neizbežni ma koliko se trudili. Jer, prijateljice moja, možemo da pogasimo sve ekrane, ali ne možemo da pogasimo interakciju sa drugima. Danas je to RockSok, za deset godina će biti nešto mnogo gore i potencijalno opasnije.

Eto, draga moja, to sam htela da ti napišem, mislim da je mnogo važno.

Tvoj prijateljica,

M. P.

P.S. RockSok je „voćni” negazirani napitak koji je poznati jutjuber Dex Rock plasirao na tržište. Dex Rock ima 2,4 miliona sabskrajbera na platformi Jutjub. Deca ga obožavaju i idealizuju i njegov uticaj je ogroman. RockSok je dostupan u nekoliko ukusa i izuzetno je popularan, naručito među decom nižih razrade osnovne škole. Ja nisam ni prehrambeni tehničar, ni hemičar, ni nutricionista, ali jesam pismena i jesam zainteresovana za to šta moja deca i ja unosimo u organizam. U sastavu RockSoka nalazi se veštački zaslađivač aspartam, čija je oznaka E951, a koji je Međunarodna agencija za istraživanje raka (koja je deo Svetske zdravstvene organizacije) svrstala u kategoriju potencijalno kancerogenih aditiva. I pored toga, on nije zabranjen jer je navodno u ograničenim količinama bezbedan za upotrebu. Osim potencijalne kancerogenosti, postoje studije koje sugerišu da on može izazvati glavobolje, vrtoglavicu, uznemirenost, gubitak pamćenja, grčeve, osip, bol u zglobovima itd. Ovaj zaslađivač nalazi se, između ostalog, i u svim dijetalnim gaziranim pićima. Verujem da većina roditelja svojoj deci ne daje da takva pića konzumiraju, ali ne pada im na pamet da se isti sastojci nalaze i u naizgled bezazlenom negaziranom „voćnom” soku koji reklamira popularni petnaestogodišnji dečak. Mislim da ne postoji ni jedan jedini razlog da detetu kupite ovaj napitak i da ako vam ga dete zatraži, to treba da iskoristite kao idealnu priliku da mu objasnite koja je svhra hrane i pića (zdravlje), a kojim motivima se vode oni koji im prodaju ono što je štetno i nezdravo (novac), te da konzumiranjem ovog „soka” dete šteti sebi, a doprinosi tuđem bogaćenju. Sve izneto u ovom tekstu je moj lični stav, a ne stav redakcije portala „Žene od uticaja“.

O autorki

Milana Pavlović je ekonomistkinja po obrazovanju, direktorka međunarodnih razvojnih projekata i kouč. Ume "sa brojevima", ali veruje da su reči te koje imaju moć. Najviše ceni znanje i obrazovanje, a najviše voli svoju porodicu. Mama dečaka i devojčice, supruga jednog Peđe.

“Pisma prijateljici” je njena autorska kolumna za #zeneoduticaja o svim onim pitanjima koja nas tište i o kojima možda potajno razmišljamo.

žene od uticaja Milana Pavlović roditeljstvo Rock Sok jutjub aspartam zeneoduticaja