Pristupite našem sadržaju koji za Vas pišu žene od uticaja!
Prijavite se besplatno
Tata ima lošu narav, a i mama ima svoje momente takođe. Šef na poslu ponekad sebi dozvoli oštriju kritiku i na račun vašeg ličnog života, ali “progutate” jer ipak posao je u pitanju. Kada počnemo da se više informišemo o nasilju, osim porodičnog, akušerskog, mobinga, seksualnog, fizičkog nasilja dolazimo i do verbalnog nasilja koje, čini se, nekima od nas je svakodnevica. Ovo je nešto što su mnogi ljudi iskusili, ne morate da se stidite, ali vreme je da kažete stop!
Kada burni temperamenti prelaze granicu u verbalno nasilje?
Devon MacDermott, doktor nauka, psiholog iz Njujorka specijalista za traumu i odnose, definiše verbalno nasilje kao „hroničnu verbalnu interakciju koja je neželjena i čini da žrtva oseća neku vrstu emocionalne povrede, i obično je iz bliskog srodstva poput partnera, roditelja ili bliskog prijatelja ili člana porodice." Efekti ovog nasilja mogu biti loši ili gori i od onih od drugih oblika zlostavljanja koji se obično smatraju ozbiljnijim.
1. Nije samo vikanje
Možda mislite da je verbalno zlostavljanje samo vikanje na nekoga, ali ono se zapravo karakteriše različitim ponašanjima. Pored vikanja, MacDermott navodi vređanje, pretnje štetom vama ili nekome koga volite, ili gaslighting (gde se žrtva manipuliše da sumnja u svoje sećanje ili zdrav razum) kao načine na koje se može manifestovati verbalno nasilje.
Brian Coughlin, PsyD, psiholog iz Los Anđelesa sa fokusom na traumu i zavisnost, primećuje da u verbalnom zlostavljanju nedostaje konstruktivan element kritike; neko je često kritičan prema drugoj osobi, postupa iz ljutnje i koristi reči da kontroliše osobu.
I ne mora neko stalno da se ponaša agresivno da bi to bilo zlostavljanje. Zbunjujuće, zlostavljač može ponekad da se ponaša veoma ljubazno, što može pojačati uticaj, kaže MacDermott, jer zlostavljana osoba nikada ne zna kada će eksplodirati. I da, većina ljudi povremeno izgubi kontrolu i viče. "Ali ako se to redovno dešava i ako postoji obrazac ponašanja, to je verovatno crvena zastavica" kaže MacDermott.
2. Lako možete početi da pravdate osobu koja vas verbalno zlostavlja
Na primer, u romantičnim vezama, ljudi često ne prepoznaju zlostavljanje jer imaju fantaziju o tome kakav žele da bude odnos ili ko je druga osoba, objašnjava psiholog Coughlin.
Kada zlostavljanje ne odgovara njihovoj fantaziji, oni ga umanjuju i pravdaju svog partnera, govoreći sebi da to nisu mislili, da su samo bili jako uznemireni, ili da prolaze kroz fazu. "Možemo zanemariti činjenicu da je to zapravo postalo obrazac i zaista je indikator nezdravog odnosa," kaže on.
MacDermott dodaje da, posebno, ako ste kao dete ili u prethodnoj romantičnoj vezi bili žrtva verbalnog zlostavljanja, takvo ponašanje može vam delovati poznato i možete misliti da je to jednostavno način kako se ljudi ponašaju kada su ljuti.
3. Možda čak ni ne znate da ste bili verbalno zlostavljani
Lako je pretpostaviti da ako ste bili verbalno zlostavljani, shvatili biste to. Ali i Coughlin i MacDermott se slažu da su ljudi mogli biti žrtve verbalnog zlostavljanja u detinjstvu i da nemaju svest o tome. Čak i ako ljudi nisu potpuno blokirali ta sećanja iz detinjstva, zbog sklonosti da umanjuju verbalno zlostavljanje, možda neće u potpunosti prepoznati uticaj koji bi to moglo i dalje imati na njihov odrasli život.
Coughlin kaže da jedan način na koji se može očitovati verbalno zlostavljanje iz detinjstva je ako istražite svoja trenutna uverenja o sebi. "Ako osoba ima duboko ukorenjeno uverenje da ne zaslužuje ljubav, da je bezvredna, nesposobna, ružna, itd., onda je definitivno vredno pogledati odakle dolaze ta uverenja. Često to znači vraćanje u detinjstvo," kaže on.
4. Verbalno zlostavljanje može imati posledice na čitav vaš život
Coughlin ističe da žrtve verbalnog nasilja u detinjstvu često doživljavaju anksioznost vezanu za privrženost u svojim romantičnim vezama. "Zbog ovog nepoverenja koje počinje rano, ljudi nastavljaju da imaju to nepoverenje prema drugima u svom odraslom životu," kaže on. "Stalno traže drugu osobu koja će pružiti ispunjenje i učiniti da prestanu da budu anksiozni, ali nikada zaista ne mogu da je nađu jer se anksioznost generiše iznutra."
5. Ima jos ozbiljnih posledica po zdravlje
Zbog toga što verbalnog nasilja može dovesti do toga da zaista verujete negativnim stvarima o sebi i drugim ljudima, Coughlin kaže, to može uticati na bilo koji element vašeg života, od vaše sposobnosti da formirate odnose i vaše sposobnosti da efikasno radite do vaše sposobnosti da se vidite kao imate bilo kakav uspeh.
MacDermott navodi depresiju, anksioznost i PTSD kao potencijalne posledice verbalnog zlostavljanja. I istraživanja to potvrđuju: Studija iz 2006. godine u časopisu "Journal of Affective Disorders" otkrila je da su ljudi koji su bili verbalno zlostavljani kao deca izloženi riziku od depresije i anksioznosti kao odrasli.
6. Žrtve verbalnog nasilja mogu postati zlostavljači
Ili mogu nastaviti da budu žrtve, ili oboje. U suštini, obrazac zlostavljanja može biti teško prekinuti. "Ako ne primetite da vam ova šema ne funkcioniše dobro - da postoji problem i tražite neku vrstu pomoći - može biti teško nekim ljudima da je promene," kaže MacDermott. "I oni samo nastavljaju da budu žrtva ili agresor ili oboje u zlostavljajućem odnosu."
Biti odgajan u okruženju gde staratelj nije mogao da moduliše svoje emocije, a time nije mogao ni da nauči svoje dete da to radi, moglo bi dovesti do toga da neko kasnije u životu postane verbalno zlostavljač jer ne zna kako da reguliše svoje emocije, objašnjava Coughlin. Sa druge strane, mogli bi nastaviti da budu žrtve verbalnog zlostavljanja kao odrasli. "Možda im u odraslom životu neće biti jasno da verbalno zlostavljanje nije prihvatljivo i nije u redu način da budu tretirani," kaže on.
7. Može biti stalno od strane roditelja prema njihovoj odrasloj deci
Često o zlostavljanju razmišljamo kao o nečemu što se dešava u detinjstvu, a ne smatramo da može da se nastavi čak i kada dete odraste. Ali MacDermott kaže da iako vidi da neki ljudi poboljšavaju svoje odnose sa roditeljima, drugi nastavljaju da se bore.
Zlostavljanje koje je u toku može biti posebno štetno jer je osoba već prošla kroz to kada je bila mlađa, tako da je to osetljivo mesto, objašnjava MacDermott. „Nastavak tih iskustava često pokreće ne samo ono što se dešava u sadašnjosti, već i sva sećanja na ono što im se dogodilo kao deci.
Ona kaže da kada ljudi identifikuju da je ovo hroničan problem, moraće da postave granice i ograničenja u svom odnosu sa nasilnim roditeljem jer znaju da to nije dobro za njihovo zdravlje. (Evo kako da se pomirite sa svojom majkom.)
8. Nasilnik nije „loša osoba“ – pre će biti da ima neki problem
Može biti primamljivo otpisati nasilnika kao užasnu osobu, ali oni verovatno imaju dublji problem koji ih tera da se ponašaju na ovaj način, kao što su depresija, zavisnost od psihoaktivnih supstanci ili problemi sa mentalnim zdravljem, kaže MacDermott.
I nećete nužno videti potpuni nedostatak kajanja. MacDermott napominje da se u većini slučajeva nasilnici mogu osećati zaista užasno zbog onoga što su uradili, ali nemaju veštine i alate da se izvine, isprave ponašanje i ponašaju drugačije u budućnosti.
9. Možete se oporaviti i izlečiti od toga
Iako posledice verbalnog zlostavljanja mogu biti strašne, njegove žrtve nisu osuđene na ceo život ponavljanja ovih obrazaca.
Što se tiče razvijanja zdravijeg odnosa, MacDermott smatra da za mnoge ljude koji su bili verbalno zlostavljani u detinjstvu učenje novih ponašanja u vezi može biti od velike pomoći, a jedna od najvećih veština veza koje ona podučava je da primećuju kada je neko drugi ili jeste nije dostupno.
„Kada osobe mogu da nauče da prepoznaju znakove koji ukazuju na to da je neko otvoren i dostupan – na primer da ih dosledno zovu, da otvoreno komuniciraju svoje emocije i potrebe, da budu spremni da se prilagode emocijama i potrebama druge osobe i da minimalno osuđuju – onda oni mogu početi da donose informisanije odluke o partnerima koji su pravi za njih“, kaže ona.
10. O verbalnom nasilju treba više pričati
Nekada se verbalno nasilje ne smatra “toliko važnim”, te je bitno da počnemo da edukujemo o njemu. Važnost suočavanja sa sramotom može doći ako shvatimo da smo verbalno zlostavljani. Sram je emocija koja onemogućava i ima tendenciju da se ljudi isključe, narušavaju njihovu sposobnost komunikacije i čineći efikasno ponašanje manje verovatnim.
Izvor: YourTango
.png&w=250)
