Pristupite našem sadržaju koji za Vas pišu žene od uticaja!
Prijavite se besplatno
Ni jedna žena ne trebalo da toleriše emotivno, mentalno i fizičko nasilje. Sve ostalo je stvar njenog ličnog izbora. Ako nema ljubavi, nema ni poštovanja i obrnuto. Odnos pun ljubavi i bez poštovanja je neodrživ. Takođe, ako nema poštovanja, da li se to zaista može nazvati ljubavlju? kaže za #zeneoduticaja Tanja Labović, ICI Coach za partnerske odnose.
1. ZENEODUTICAJA: Tanja, možete li nam se predstaviti i objasniti zašto ste baš odabrali partnerske odnose kao sferu vašeg profesionalnog rada?
Ja sam ICI Coach za partnerske odnose, čiji sertifikat garantuje najviše standarde i kompetencije u koučingu, Intrenacionalnog koučing Instituta iz Berlina. Partnerski odnos je jedan od najvažnijih odnosa u životu svakog od nas. Kroz individualne sesije sa klijentima radim na sticanju svih onih veština za ostvarivanje dobrog partnerskog ali i onog najvažnijeg, odnosa sa sobom. Takav odnos podrazumeva dobru komunikaciju, uzajamno razumevanje, poštovanje i uvažavanje. Verujem da svako od nas može da ostvari dobar partnerski odnos ukoliko to iskreno želii. Moja misija je da inspirišem, motivišem i ohrabrim sve one koji žele da krenu put lične promene i transformacije. Smatram da je neophodno osvestiti svoje slabosti, sabotere, okidače stresa, ali i potencijale kako bismo brže i lakše ostvarili najpre dobar odnos sa sobom, a zatim i sa svojim partnerom. Najkraći put nije i najlakši, ali je uvek bolje napraviti bar jedan korak, nego tapkati u mestu. Verujem da je život ono što mi sami od njega napravimo, zato ne treba pristajati na manje od onog što zaslužujemo.
2. ZENEODUTICAJA: Kako preboleti razvod? Kome teže pada razvod ženi ili muškarcu?
Ne postoji jedinstvena formula kako preboleti razvod. Istina je, da je razvod proces koji se najpre dešava u glavi, dve do tri godine ranije, pre nego što se definitivno izgovori “ovo je kraj, ovako više ne ide,” nakon čega usledi potpisivanje papira pred sudom.
To je bolno životno iskustvo pomešano sa strahom od budućnosti ali i strahom od osuđivanja okruženja. Šta i kako dalje? Jeste teško ali je najvažnije, prihvatiti to iskustvo kao jednu životnu promenu. Ne mučiti sebe pitanjima, kako je trebalo ili kako je moglo biti. Dati sebi prostor da se tuguje ali i nastavi dalje. Važno je ne ulaziti u nove intimne veze kako bi se rane zacelile ali isto tako nije poželjno ni sebe držati u strahu zbog prethodnog iskustva. Za početak je korisno promeniti način života, okruženje, životni prostor, uvesti neke nove navike koje će zaokupiti pažnju i usmeriti focus na pozitivne aspekte.
Iz ličnog iskustva u radu sa klijentima, mogu da potvrdim da razvod mnogo teže podnose žene. Razlog za to su mnogobrojna uverenja, ukorenjena u našem društvu, zbog kojih žena oseća krivicu, stid i strah. “Nisam bila dovoljno dobra”, “Nisam se žrtvovala”, “Nisam uspela. Šta će misliti o meni”…itd.
3. ZENEODUTICAJA: Kada je vreme za razvod? Preko čega žena ne bi trebalo “da predje”? Da li je važnija ljubav ili je važnije poštovanje?
Kada brak počne da liči na mrtvo more. Kada svaka mikropukotina u komunikaciji, intimnosti i bliskosti sa partnerom izaziva osećaj usamljenosti. Ukoliko ljubav i bliskost zamene neprijatne emocije, od komunikacije ostanu samo ružne reči bez izvinjenja, kada nestanu pozitivna očekivanja, trud i nada da će biti bolje. Kada nema čak ni svađe i interesovanja da se problem rešavaju. Ni jedna žena ne bi trebalo da toleriše emotivno, mentalno i fizičko nasilje. Sve ostalo je stvar njenog ličnog izbora. Ako nema ljubavi, nema ni poštovanja i obrnuto. Odnos pun ljubavi i bez poštovanja je neodrživ. Takođe, ako nema poštovanja, da li se to zaista može nazvati ljubavlju?
4. ZENEODUTICAJA: Kako se ponašati kada imate decu koja mogu biti izmanipulisana od strane jednog roditelja?
U periodu razvoda roditelji često upadaju u brojne zamke i u tim situacijama koriste decu. Za dete je sam razvod traumatično iskustvo utoliko teže ako se jedan od ili oba roditelja manipulativnim tehnikama bore za moć ili jedno na drugo pred detetom prebaciju krivicu. Roditelji treba da ostave po strani svoj ljubavni život i shvate da su oni kao roditelji u tom periodi više nego potrebni svom detetu. Ukoliko dete svoje emocije počne da ispoljava kroz nefunkcionalno ponašanje bilo bi korisno obratiti se stručnom licu za pomoć.
5. ZENEODUTICAJA: Kako nastaviti život nakon razvoda?
To je prvo pitanje koje čujem od svojih klijenata kada se jave za podršku i pomoć. Ima li života nakon razvoda? Razvod jeste traumatično iskustvo ali nije kraj života. Najvažnija je odlučnost za suočavanjem sa situacijom. Dati sebi prostor za tugovanjem ali sagledavanjem potencijalnih mogućnosti. Najvažnije je ne ulaziti u drugu vezu dok se ne završi proces bola, tuge i besa. “Vratiti sebe na fabričko podešavanje” i početi sa novim životnim planovima. Svako iskustvo je životna lekcija.
6. ZENEODUTICAJA: O čemu treba voditi računa da deca ne bi doživela traume?
Ono što je najvažnije da roditelji imaju na umu tokom ovog teškog perioda jeste: da ne dozvole da dete prisustvuje konfliktnim situacijama i da pred detetom ne razgovaraju o sopstvenim emocijama. Zaštiti dete od svih negativnosti, poštujući detetove potrebe uz stalne razgovore i da oba roditelja nastave da u istoj meri učestvuje u životu deteta.
7. ZENEODUTICAJA: Da li ste vi u zdravom partnerskom odnosu? Da li vam je lično teško nekada ili sa lakoćom prevazilazite izazove, rešavate probleme?
Muž i ja smo u braku 28 godina. Imamo dvojicu sinova ( 27 i 25 godina). Na početku braka je bilo teško. Prvih meseci našeg zajedničkog života i najmanji sukob bio bi rat u malom bez mog pristanka na primirje. Jedno drugo smo uspešno trigerovali tamo gde nas je najviše bolelo. On mene kritikama, a ja njega ignorisanjem (odbacivanjem).
Došli smo do tačke pucanja a još nismo ni počeli da živimo svoj brak. Imali smo dve mogućnosti: Da se raziđemo ili da naučimo kako da popravljamo svoj odnos.
Osvestili smo da brak nije nešto što se podrazumeva i da znamo kako treba, već odnos koji treba graditi u na njemu kontinuirano raditi. Uvideli smo svoje propuste, razgovarali, menjali se, prilagođavali jedno drugom i počeli da rastemo kao celina. Naš odnos je bio zdrav, ali smo mi u njega uneli sve one viruse koje smo poneli iz svojih primarnih porodica. Našu promenu nismo samo osećali, mi smo našu promenu živeli. Ne kažem da sada ne ulazimo u konflikte, ne ukrštamo različita mišljenja i stavove, ali za razliku od ranije, sada znamo kako da dođemo do rešenja umesto do ćutanja i ignorisanja nakon neuspele borbe za moć i ko je u pravu. Partnerski odnos je veština koja se uči ❤️.
Zabranjeno je kopiranje ili preuzimanje autorskog sadržaja bez dozvole autorke.
.jpg&w=250)
