Možda se sećate viralnog videa na TikToku u kojem je neko u suzama rekao da je ukoren zbog traženja prilagođavanja za "slepilo za vreme," što otežava dolazak na posao na vreme. Mnogo podsmeha se pojavilo u komentarima na video, koji je prikupio blizu 8 miliona pregleda. Međutim, stručnjaci za mentalno zdravlje kažu da je slepilo za vreme legitimno iskustvo. Šta je uopšte "slepilo za vreme"?
"Slepilo za vreme" se javlja kada nismo u stanju tačno proceniti koliko će nešto trajati ili proceniti koliko je vremena prošlo.
Specijalista za pedijatrijsko ponašanje, Dr. Michael Manos, kaže da slepilo za vreme nije dijagnostički termin ili specifičan simptom, već termin za gubljenje osećaja za vreme uopšte. Može biti izraženije u zavisnosti od pojedinca.
"Svi ponekad imaju slepilo za vreme," kaže Dr. Manos. "Svi možemo biti zaokupljeni nečim i ući u 'zonu.' Međutim, neki ljudi sa ADHD-om imaju više problema sa procenom koliko će nešto trajati ili gubljenjem osećaja za vreme."
Iako su tačni uzroci slepila za vreme nepoznati, nekoliko faktora može doprineti njegovom razvoju:
Neurološki razvojni poremećaji.
Obično, ljudi sa ADHD-om i autizmom imaju poteškoća sa izvršnim funkcijama, skupom kognitivnih veština koje nam pomažu u planiranju, organizovanju i upravljanju vremenom.
Struktura i funkcija mozga.
Razlike u strukturi i funkciji prefrontalnog korteksa takođe mogu igrati ulogu u slepilu za vreme. Prefrontalni korteks kontroliše mnoge izvršne funkcije, kao što je upravljanje vremenom.
Disregulacija dopamina.
Neurotransmiter zvan dopamin olakšava motivaciju i pažnju. Nivoi dopamina su često niski kod ljudi sa ADHD-om, ili ne funkcionišu efikasno sa dopaminom. U zavisnosti od toga kako ljudi obrađuju informacije, mogu biti nesposobni da tačno mere vreme.
Stres.
Tokom vremena stresa, naši mozgovi su više fokusirani na sadašnjost nego na prošlost. Kao rezultat, možemo potceniti vreme potrebno za završetak zadatka.
Umor.
Pored oštećenih kognitivnih sposobnosti, umor nas čini manje preciznim u percepciji vremena.
Na primer, možete započeti zadatak očekujući da će trajati 30 minuta, a onda shvatiti da su prošla dva sata.
Možda vam se čini da je prošlo samo 15 minuta otkako ste započeli rad na nečemu, dok je zapravo prošlo sat vremena.
Može vam se činiti da nemate dovoljno vremena da uradite sve što trebate ili da dan prebrzo prolazi.
Može biti izazovno držati se rasporeda ili započeti i završiti zadatke na vreme.
Često propuštate sastanke, zaboravljate zadatke ili ne dolazite na događaje zbog prenatrpanog kalendara.
Često kasnite na sastanke, termine ili okupljanja. Uprkos najboljim namerama, nikada ne stižete na vreme, što može biti frustrirajuće za vas i one koji čekaju.
Budite svesni svog slepila za vreme.
Da biste upravljali slepilom za vreme, prvo morate da ga prepoznate. Obratite pažnju na to kako provodite vreme kako biste identifikovali oblasti gde gubite osećaj za vreme. Kada postanete svesni svog slepila za vreme, možete razviti strategije za prevazilaženje.
Pratite vreme pomoću spoljašnjih znakova.
Slepilo za vreme se može upravljati pomoću spoljašnjih znakova. Korišćenje alarma, tajmera ili sata može vam pomoći u tome. Na primer, ako imate tendenciju da se izgubite u društvenim mrežama, možda ćete želeti da postavite tajmer na 15 ili 20 minuta i napravite pauzu kada se tajmer isključi.
Koristite planer ili kalendar.
Korišćenje planera ili kalendara može pomoći u borbi protiv slepila za vreme. Možete ga koristiti za:
Postavite realna očekivanja.
Upravljanje slepilom za vreme takođe uključuje postavljanje realnih očekivanja. Osigurajte da ne pokušavate da radite previše odjednom ili da očekujete da sve uradite savršeno. Važno je imati dovoljno vremena za završetak zadataka, kao i fleksibilnost da prilagodite svoj raspored po potrebi.
Smanjite ometanja.
Smanjite ometanja kada radite na zadatku. Tokom vremena fokusiranja, isključite mobilni telefon, zatvorite nepotrebne kartice na računaru i radite na mirnom mestu.