Pristupite našem sadržaju koji za Vas pišu žene od uticaja!
Prijavite se besplatno
Verovatno ste već nekad pomislili/e: Život ide zaista dobro. Imate novu ljubav, novi posao ili kul novi stan, i znate da bi trebalo da budete opušteni - ali ne možete se osloboditi osećaja da će stvari uskoro početi da se pogoršavaju, pitajući se: "Zašto se osećam anksiozno bez razloga?" Zar mozak ne može samo da vam dozvoli da budete srećne?!
Deo razloga zašto se borimo da uživamo u trenutku je, na neki način, kulturni problem (hvala, kapitalizmu!). "Živimo u ovoj kulturi gde smo naučeni da uvek govorimo: 'Pa, šta je sledeće?'". Zato "opuštanje ili uživanje u trenutku deluje kao suprotno od onoga što bi trebalo da radimo." Uvek ima više posla, neko drugo postignuće ili izmišljeni životni prelazak koji treba obeležiti. "To je način razmišljanja da ćete samo kada dođete do određene tačke osećati dovoljno sigurno da biste doživeli radost," objašnjava terapeutkinja Amalia Miralrío.
Iako svi osećamo ovaj pritisak donekle, ako često osećate anksioznost, još ste skloniji da pronađete razloge zbog kojih ne možete uživati u sadašnjem trenutku. To je zato što je vaš mozak zaglavljen u režimu "nadzornih roditelja", kaže Miralrío. Praktično radi prekovremeno pokušavajući da identifikuje - i zaštiti vas od - bilo kakve nepoznate pretnje, iznenađenja ili obaveze za koju misli da nećete videti da dolazi. Ideja je da, ako se pripremite za najgori mogući scenario, možda vam neće toliko smetati kada se suočite s njim, objašnjava ona.
Za mnoge ljude, priprema za najgore je odgovor na traumu, kaže Miralrío. Recimo, na primer, imali ste zaista srećno detinjstvo sve dok jednog dana niste saznali da se vaši roditelji razvode. "Preplavljeni ste neverovatnom količinom veoma teških emocija i doživljavate ogroman gubitak", kaže ona. "A onda možda razvijete ovu priču da bi trebalo da budete pažljiviji jer biste barem mogli da vidite da dolazi." (Bilo koja trauma koju doživite u odraslom dobu može imati isti uticaj.) I iako je to veoma validan odgovor na traumu, pretvaranje se da je svaki trenutak nuklearna katastrofa uoči bilo kakve neizvesnosti zapravo vas ne štiti od bilo kakvih loših stvari koje bi mogle da se dogode u budućnosti.
Čak i bez doživljavanja traumatičnog događaja, vaš mozak može postati hiperaktivni na osnovu načina na koji ste naučili da doživljavate i izražavate radost (ili ne) dok ste odrastali, objašnjava Miralrío. Ako ste odrasli okruženi "mi veoma naporno radimo" ili "ne dozvoljavamo nikome da nas zajebe" vibracijama, vaš mozak može povezivati radost ili olakšanje sa lenjošću, nepripremljenošću ili slabostima. Problem je što stalan oprez sprečava da uživate u životu koji trenutno imate, kaže Miralrío.
Dakle, imajući sve to na umu, ako se stalno uveravate da stvari ne mogu biti (ili ostati) tako dobre, evo šta možete da uradite.
Prvo i osnovno: Kada primetite da katasrofizujete, podsetite sebe da ovo nije karakterna ili osobina mana. Ova navika je samo vaš mozak koji pokušava da vam bude od koristi. Priznajte ovaj mali fakt i onda sebi dajte malo milosti i samopouzdanja i možda ćete se osećati znatno manje napeto, kaže Miralrío.
Ako vas misli nepoverenja odvuku od onoga što radite i odvedu u vašu glavu, koristite svoja čula da se ponovo povežete sa sadašnjim trenutkom. "Recimo da se kupate da biste se opustili, ali stalno mislite da bi trebalo da radite nešto drugo ili da nešto propuštate," kaže dr. Hejz. "Uzmite minut da osetite senzaciju i temperaturu vode na koži, uključite se u muziku koja možda svira, pomirišite bombu za kupanje ili sapun." Ovo doslovno izvlači vašu pažnju iz budućnosti koju pokušavate da predvidite i vraća je u sadašnjost.
Još jedan način da se vratite u sadašnji trenutak i izbegnete spiralu "šta ako" je da smislite rečenicu koju možete ponavljati sebi, objašnjava Miralrío. To mogu biti utešni podsetnici da vaše misli nisu stvarne kao ono što se sada dešava. Možete pokušati nešto poput: "To je bilo tada, ovo je sada", "Ja sam siguran/a", ili "Neočekivano može ispasti lepo", kaže Miralrío.
Kada ozbiljno brinete o nečemu strašnom što se može desiti, zapamtite da vaš mozak preživljavanja samo pokušava da stekne osećaj kontrole. Stvar je u tome da mi (nažalost) nemamo moć da utičemo na ishod onoga oko čega se iznerviramo. Dakle, jedino na šta utičete je kako se osećate U OVOM trenutku. Kada to shvatite, to može biti prilično oslobađajuće, kaže Miralrío.
Ako dobar osećaj često čini da se osećate krivom ili zabrinutom, ne očekujte da će se to promeniti preko noći. Ali možete ponovno obučiti svoj mozak da veruje da nije sve osuđeno na propast tako što ćete raditi male stvari koje vas čine srećnim i biti veoma pažljivi u vezi sa tim. "Počnite sa nečim zaista malim poput jedenja sladoleda", kaže Miralrío. Ako se javi krivica, hiperaktivnost ili negativnost, vežbajte da se toga oslobodite i što pre se vratite tim šarenim kapljicama. Kako se budete osećali udobnije uživajući u ovim malim iskustvima, možete preći na veće, poput slobodnog dana ili izlaska sa prijateljima.
Kada imate osećaj da se nikada ne možete potpuno opustiti, vreme je da razgovarate sa nekim, kaže Miralrío. Ako vas vaš mozak prezaštitnički čini skeptičnim prema bilo čemu u vašem životu što se čini lako, radosno ili jednostavno dobro, to bi mogao biti znak anksioznog poremećaja - posebno ako već mesecima ili godinama živite tako.
.jpg&w=250)
.jpg&w=250)
