4 navike koje samopouzdane žene izbegavaju

Samopouzdanje je jedna od onih stvari koje ne možete direktno dobiti. Ne možete jednostavno pokušati da budete samopouzdane, baš kao što ne možete pokušati biti srećne. Šta ako nam treba potpuno drugačiji pristup izgradnji samopouzdanja? Šta ako postati samopouzdanija znači raditi manje stvari, umesto više?

Danica Đorđević info@zeneoduticaja.com
4 navike koje samopouzdane žene izbegavaju

1. Traženje potvrde

Kada ste zabrinute ili uplašene, ništa ne može biti prirodnije od želje za potvrdom da će sve biti u redu. Donekle...

Kada se osećamo anksiozno, tražimo potvrdu i dobijemo je, privremeno se osećamo oslobođene svoje anksioznosti i strahova. Kao lek protiv bolova koji brzo deluje, potvrda je odlična u ublažavanju emocionalnog bola i sumnje na kratki rok. Ali, kao i svi lekovi protiv bolova, potvrda je flaster koji tretira simptome, a ne uzrok.

Možda osetite olakšanje nekoliko sati, nekoliko minuta... možda samo nekoliko sekundi i onda, neizbežno, strah i briga i nesigurnost se vraćaju, obično jači nego ikad.

Dakle, iako traženje potvrde često čini da se trenutno osećate bolje, na dugi rok samo pojačava vašu anksioznost i nisku samopouzdanje jer trenirate mozak da se plaši straha. Što znači da ćete sledeći put kada vas nešto brine, osećati još više anksioznosti i nedostatka samopouzdanja. Što znači da ćete još više želeti tu potvrdu.

Rešenje ove dileme traženja potvrde i sve lošijeg samopouzdanja leži u veoma suptilnoj razlici kada je u pitanju strah: Samo zato što nešto deluje zastrašujuće, ne znači da nešto zaista jeste opasno.

Ako želite biti samopouzdanije, morate trenirati svoj mozak da veruje da je osećaj anksioznosti neprijatan, ali ne i opasan. Da je nešto s čim možete izaći na kraj.

Sledeći put kada osetite anksioznost, podsetite sebe da je to samo osećaj strahakoji, iako neprijatan, nije opasan.

Pokažite svom mozgu da možete podneti osećaj straha bez posezanja za traženjem potvrde, i nagradiće vas samopouzdanjem u budućnosti.

2. Briga o stvarima koje ne možemo kontrolisati

Briga je suprotna strana razmišljanja. Baš kao što je razmišljanje o prošlim greškama ili lošim stvarima u prošlosti nekorisno, briga je nekorisno razmišljanje o potencijalnim opasnostima u budućnosti.

Ključ za razumevanje brige je da se u vrlo kratkom roku zapravo se osećamo dobro! Briga nam daje iluziju kontrole.

Verujemo da ako dovoljno dugo i intenzivno razmišljamo i pripremamo se za svaki mogući negativan ishod, stvari će biti bolje - ljudi koje volimo će ostati sigurni, katastrofe će biti izbegnute, itd. Ali, što je još važnije, briga okupira naš um. Daje nam nešto da radimo umesto da jednostavno osećamo strah ili bespomoćnost ili nesigurnost.

Problem je što akt brige trenira naš mozak da veruje da su te imaginarni loši događaji stvarni i verovatni, što nas održava anksioznim i uplašenim na duže staze.

Kada smo konstantno uplašene, teško je biti samopouzdana.

Nijedna od nas ne voli osećaj bespomoćnosti. Ali to je jedna velika istina: ne možemo kontrolisati sve - posebno dve stvari o kojima najviše brinemo: budućnost i drugi ljudi.

Ključ i rešenje je da se pomirite s nedostatkom kontrole.

Ako možete vežbati da priznate i prihvatite koliko malo kontrole zaista imate u svom životu, primetićete da će vaše samopouzdanje rasti. I uz to, imaćete više energije i vremena da uložite u stvari koje zaista možete kontrolisati.

Ako želite biti samopouzdane, prestanite da brinete o životu koji nemate i preuzmite odgovornost za život koji imate.

3. Preterano razmišljanje o prošlim greškama

To je način razmišljanja gde ponovno sagledavamo i repriziramo prethodne greške ili negativne događaje iz prošlosti, iako to nema stvarne koristi, ali ima nuspojavu da se osećamo loše.

Ovo je ključna razlika: Samo zato što je nešto istinito, ne znači da će dodatno razmišljanje o tome biti korisno.

Čak i ako podriva naše samopouzdanje i blagostanje na duže staze, lako postanemo zavisne o tom preteranom analiziranju jer nam zapravo pričinjava zadovoljstvo na vrlo kratkoročan način. Čini nas kompetentnim i proaktivnim, što na kratko ublažava jaku nelagodnost bespomoćnosti.

Dajte sebi dozvolu da živite život idući napred umesto što se držite kao zatvorenica prošlosti.

Kada su greške već napravljene, mi zapravo ne možemo ništa promeniti. Intelektualno to može zvučati očigledno, ali iskustveno je činjenica koju izbegavamo i negiramo kao kugu, jer je tako strašno priznati.

Ključ za odbacivanje navike beskorisne samokritike jeste shvatiti šta dobijate iz toga i kako to zapravo nije vredno.

Naučite da prihvatite bespomoćnost i nesigurnost. Pravimo greške. I često ne možemo ništa učiniti povodom toga. Takav je život. Najbolje što možemo učiniti je raditi na tome da budemo bolje sledeći put. A jedan od najboljih načina da budemo bolje u budućnosti jeste poboljšati svoje samopouzdanje i samopoštovanje.

4. Oslanjanje na emocije pri donošenju odluka

Samopouzdani ljudi koriste razmišljanje bazirano na vrednostima za donošenje odluka, a ne razmišljanje bazirano na emocijama.

Donele ste odluku na osnovu toga kako se osećate, umesto na osnovu onoga što vam je najvažnije. Vaša vrednost bila je da redovno počnete vežbati kako biste poboljšale svoje zdravlje. Vaš osećaj bio je anksioznost zbog hladnoće tokom trčanja i olakšanja u toplom krevetu. Na kraju, odlučile ste ostati u krevetu kako biste izbegli nelagodnost ranog ustajanja i trčanja.

Kada dosledno postupamo na način koji je suprotan našim vlastitim vrednostima, podrivamo svoje poverenje u sebe - i s njim, svoje samopouzdanje.

Svaki put kad kažete da je nešto važno, a zatim postupate suprotno tom obećanju, učite svoj mozak da niste pouzdane.

Ako želite izgraditi samopouzdanje, morate promeniti svoj odnos prema svojim emocijama.

Počnite na male načine dosledno se pridržavajući odluka koje ste donele, svaki put znajući da gradite poverenje u sebe. I kada vaš mozak stvarno počne verovati da ste osoba koja se bori za ono što je zaista važno - umesto za ono zbog čega se trenutno oseća dobro - tada dolazi samopouzdanje.

Izvor