Pristupite našem sadržaju koji za Vas pišu žene od uticaja!
Prijavite se besplatno
Kultura prekomernog rada cveta; sve duži radni sati i konstantan umor smatramo znakom uspeha. Imajući u vidu šta znamo o sindromu sagorevanja (burnout), zašto ipak odlučujemo da se prepustimo tome?
Godine 1987, Gordon Gekko, moćnik iz filma "Wall Street," je svetu poručio: pohlepa je dobra. Film je prikazao poslovne ljude opsednute radom i bogatstvom, kako provode sate u modernim neboderima kako bi zaključivali poslove i povećavali svoje plate, na štetu svih koji im stanu na put. Poruka je bila da ako živite i dišete posao (i dodate malo moralne fleksibilnosti), nagrade će biti uzbudljive - i ogromne.
Iako mnoge od nas povezuju preambiciozni radni nagon sa osamdesetim godinama i finansijskom industrijom, tendencija da se posvetimo radu i romantizujemo kulturu prekomernih radnih sati ostaje jednako raširena kao i ranije. U stvari, širi se na više sektora i profesija, samo u nešto drugačijem pakovanju.
Prostorije za rad su danas ispunjene posterima koji nas podstiču da "ustanemo i radimo" ili "radimo još više". Milijarderi iz sveta tehnologije zagovaraju odricanje od sna kako bi ljudi "mogli da promene svet".
Međutim, jedna stvar je drugačija: razumemo mnogo više o posledicama prekomernog rada i koliko može uticati na naše mentalno i fizičko zdravlje. Ipak, s obzirom na to koliko je ukorenjeno naše divljenje visokostresnoj radnoj kulturi, zaustavljanje opsesije preteranim radom zahtevaće kulturnu promenu. Može li ovo biti naša prilika da to pokušamo?
Prekomerni rad nije fenomen rezervisan samo za Silicijumsku dolinu ili Wall Street. Ljudi rade prekovremeno širom sveta, iz mnogo različitih razloga.
Razlozi za prekomerni rad takođe zavise od industrije. Neki od najranijih istraživača sindroma sagorevanja u 1970-ima tvrdili su da mnogi ljudi koji rade u poslovima usmerenim na pomoć drugima, poput zaposlenih u klinikama ili centrima za intervenciju u krizama, često rade duže, što dovodi do emocionalnog i fizičkog iscrpljivanja.
Ali milioni nas preteruju u radu jer na neki način smatramo da je to uzbudljivo - statusni simbol koji nas stavlja na put uspeha, bilo da ga definišemo bogatstvom ili Instagram objavom koja čini da živimo san. New Yorker je ovu posvećenost prekomernom radu nazvao "kultom".
Dakle, odakle potiče naša tendencija da romantizujemo prekomerni rad? Zašto, u bogatim, zapadnim zemljama poput Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država, postoji osećaj da je raditi nešto do iscrpljenosti nešto zbog čega treba da se ponosimo?
Koreni ovog fenomena mogu se pratiti do "protestantske radne etike" iz 16. veka koja je činila da se naporni rad i težnja za profitom čine vrlinom.
Kasnije, krajem 1990-ih i početkom 2000-ih, zavisnici o poslu postali su identifikovani ne po sakoima, već po kapuljačama, kako su tehnološke startap kompanije poput Googlea i Facebooka rasle u gigante, a moć se prebacivala u Silicijumsku dolinu.
Danas mnogi i mnoge rade prekovremene sate kako bi otplatili dugove, jednostavno da bi zadržali poslove ili da bi napravili ključni sledeći korak (i u mnogim slučajevima, kompanije očekuju da zaposleni rade duge sate i budu konstantno dostupni).
Paralelno s ovim došla je neprijatna posledica - sagorevanje. Svetska zdravstvena organizacija definiše sagorevanje kao sindrom "rezultat hroničnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno savladan". Karakteriše se osećajem iscrpljenosti, negativnim osećanjima prema poslu i smanjenom profesionalnom efikasnošću. Drugim rečima, ostavlja vas sa osećajem dehumanizacije, fizički i emocionalno iscrpljenim, i pitanjem zašto ste uopšte uzeli taj posao.
Međutim, iako radimo više nego ikada, a mladi se suočavaju s potencijalno toksičnom kombinacijom većih finansijskih pritisaka (studentski dug, zajedno sa nižim platama i višim cenama stanovanja), pritisak da pronađu "svoju strast" i pritisak da pronađu stabilan posao na sve nesigurnijem tržištu rada, može biti znak promene.
Kao odgovor, neke kompanije su počele razgovarati o ponudi programa za mentalno zdravlje radnicima, uključujući beneficije poput besplatnih terapijskih sesija ili besplatan pristup aplikacijama za wellness. Ipak, stručnjaci smatraju da je vrlo malo verovatno da ulazimo u novu eru koja daje prednost blagostanju nad preteranim radom.
Na primer, iako nam tehnologija omogućava da radimo od kuće neograničeno, takođe nas veže za rad tokom celog dana. Ako postoji grupni poziv na koji se radnici javljaju iz Londona, Tokija, Njujorka i Dubaia, neki ljudi moraju da se probude u 2:00 kako bi se uključili. Ako to ne učine, kompanija će naći nekoga ko hoće - jer dok glorifikujemo novac i status, uvek će biti ljudi koji rade naporno kako bi ih postigli.
Nalazimo se na raskrsnici: možemo da prioritetizujemo svoje blagostanje, ili prioritetizujemo slanje e-maila u 03:00 jer ćemo time impresionirati šefa/šeficu.
Radna mesta mogu biti vrlo nezdravo okruženje - ako je ikada bilo vreme za promenu načina rada, sada je vreme za to. Ako uzmete biljku i stavite je u saksiju i ne zalivate je i date joj lošu zemlju i nedovoljno sunca, koliko god da je biljka bila divna na početku - neće napredovati.
.jpg&w=250)
