Pristupite našem sadržaju koji za Vas pišu žene od uticaja!
Prijavite se besplatno
.jpg)
Ponekad određeni poslovi zahtijevaju veću pažnju i napor, pogotovo ukoliko pokrećete vaš biznis ili pak radite za kompaniju gdje imate osjećaj da sve morate završiti u toku jedne radne smjene. Prekovremeni rad nam je svima poznat, ali postavlja se pitanje da li daje efikasne rezultate i koliko riskiramo zdravlje prepuštajući se perfekcionizmu i radu koji zahtijeva više radnih sati nego što je predviđeno za jednu osobu.
.jpg&w=800)
U nastavku teksta pročitajte o tome šta se zapravo dešava sa vašim tijelom i mozgom ukoliko radite više od 40 sati nedeljno.
Rizik od smrti od moždanog ili srčanog udara raste.
Predug rad može biti ozbiljna, a ponekad čak i fatalna opasnost po zdravlje. Dugo radno vrijeme može direktno da izazove kardiovaskularne bolesti povećanjem stresa koji oštećuje ćelije u mozgu i srcu. Takođe može da izazove rizično ponašanje kao što su smanjenje fizičke aktivnosti, manje hranljiva ishrana ili manje vremena za spavanje.
Savjet onima koji rade više od 40 sati nedeljno? Organizujte se sa svojim saradnicima i menadžmentom za bolje uslove rada.
Rizik od povrede na poslu raste.
Dugi rad takođe dovodi do većeg rizika da se fizički povrijedite dok radite. Pad koncentracije izazvane umorom može izazvati nespretnost i nepažnju što dovodi do nezgoda na poslu.
Vaše mentalno zdravlje se pogoršava.
Kada nastavite da žrtvujete svoju potrebu za odmorom da biste nastavili da radite, to može uticati na vašu psihu. Istraživanja su dokazala da što su ljudi duže rade, to je veći nivo stresa, depresije i samoubilačkih ideja.
Loš san.
Kada ostajete do kasno da ispoštujete šefa, kolege, koncept kompanije i možda čak i vaše poslovanje vaš san plaća cijenu. San je ključan za naše blagostanje. Kada spavate manje od šest sati noću, nećete biti mrzovoljni na poslu sledećeg dana. Više istraživanja je pokazalo da ćete postati više rasijani, anksiozni, razdražljivi i podložniji impulsivnom ponašanju.
Prestajete da budete dobri u svom poslu.
Činjenica je da duže radno vrijeme ne vodi ka boljem radu. Profesor menadžmenta Morten Hansen sa Kalifornijskog uviverziteta, sproveo je petogodišnje istraživanje na 5.000 zaposlenih i menadžera u različitim industrijama. Otkrio je da rad između 30 i 50 sati može poboljšati nečiji učinak, ali da ako radi više od 50 sati, njihov radni učinak počinje da pada. A ako rade više od 65 sati nedeljno, njihov učinak naglo opada.
.jpg&w=250)
.jpg&w=250)