Niste cenjeni na poslu. Šta treba da uradite?

Kako možete da nastavite da se razvijate i napredujete u karijeri, ako vas ne cene na sadašnjem poslu i ne podržavaju vaš razvoj i napredak. Korisni saveti koji će vam pomoći da zadržite ambiciju i entuzijazam.

Sanja Milosavljević
Niste cenjeni na poslu. Šta treba da uradite?

Česti su slučajevi da u otvorenim razgovorima sa mladim stručnjacima i menadžerima, u naletu iskrenosti, priznaju da na poslu ne daju sve od sebe, namerno.

Razlog i logika razmišljanja je jednostavna - nema smisla, ovde me ionako ne cene, niko od menadžmenta ne reaguje na moje inicijative i predloge. I rezime – pa ostajem u firmi, već drugu godinu radim po inerciji, mada sam prve godine pokušavao da nešto uradim. A ne bavim se ni samorazvojem – zašto su mi potrebna dodatna znanja ako se ne vrednuju ni ona koja danas imam?

Sasvim standardna situacija, na koju sledi naizgled logična reakcija mladog stručnjaka. Nije cenjen – ne daje sve najbolje od sebe. Ali, u stvarnosti, čovek na duge staze veoma šteti sebi. A ponekad i za ceo život.

Odgovornost, ozbiljno ili površno shvatanje stvari, ozbiljna pažnja prema klijentima i mnoge druge važne stvari koje karakterišu pristup poslu su zapravo navike.

Na primer, odgovornost. U intervjuima svi tvrde da su odgovorni. Ali, da li se tvrdnje poklapaju sa stvarnošću? Iz nekog razloga, nedelju dana nakon početka rada, često otkrijemo da nema odgovornosti . A šta je uopšte odgovornost?

Šta je odgovornost i zašto je važno da je razvijate

Odgovornost je izbor.

Odgovornom čoveku nije potrebna spoljašnja motivacija – on samo radi svoj posao kako treba, do kraja, ne tražeći izgovor da ga ne radi.

Odgovornost je radnja čoveka kada ga šef ne vidi. Odgovornost je kako se čovek ponaša kada ga niko ne ocenjuje.

Odgovornost počinje malim koracima i radnjama. Gašenje svetla pri izlasku iz sobe u kancelariji je unutrašnji osećaj odgovornosti. Ne možete ga isključiti - na kraju krajeva, finansijski, ovo je sitnica za kompaniju. Ali, osoba koja radi u organizaciji i prima platu dužna je da štiti interese kompanije u svakom mogućem slučaju. Ovo je odgovoran stav koji niko ne vidi, nema svedoka i nema spoljašnjeg podsticaja za ispravne postupke.

Odgovornog čoveka nema potrebe nadzirati kamerom - on u sebi ima svoju kameru.

Odgovornost se ispoljava malim radnjama.

Na prvi pogled se čini da je ljudsku odgovornost teško izmeriti. A u stvari, sve je prilično jednostavno. Košulja osobe na intervjuu može biti jeftina – ali, jeftina košulja odgovorne osobe će uvek biti čista, ispeglana i uredna. Odgovorna osoba bez ikakvih izgovora, a da se ni ne naspava do jutra, obaviće i završiti svoj posao. Odgovornost počinje odnosom osobe prema sebi – počevši od izgleda i završavajući samorazvojem i usavršavanjem.

I što je najvažnije: odgovornost je izbor koji onda postaje navika. Čovek koji odluči da se osveti firmi zapravo povređuje sebe. Tako što se hladnokrvno odnosi prema poslu, klijentima i zadacima koje dobija od viših rukovodilaca, on u sebi stvara opasnu naviku. Za godinu dana neće moći na drugačiji način da se odnosi prema bilo čemu na poslu. Odabrao je da postane neodgovoran i postao neodgovoran.

Glavna greška u takvim slučajevima je da se zaglavite na svom radnom mestu. Jedna loša firma ili loš menadžer, nisu cela industrija ili ceo svet poslovanja. Ne treba da dozvolite da povredite sebe i usadite sebi lošu naviku da budete neodgovorni zbog jednog lošeg menadžera ili propale firme.

Ako čovek nije cenjen na nekom radnom mestu, onda ima vrlo jednostavan izlaz – da promeni posao. Ako ne možete da promenite posao, onda morate početi da postavljate sebi pitanja.

Glavno pitanje: ako danas primam platu od 1000 jedinica i nemam ponude drugih kompanija za 1001 jedinicu, to znači samo jedno: moja trenutna vrednost na tržištu rada je 1000 jedinica. I postoji samo jedan izlaz - razvijati se dalje kako bi se uzdigao više.

Rad u lošoj kompaniji sa negativnom klimom i narcisoidnim sebičnim direktorom nije rečenica. Ovo je trenutno stanje i činjenica. Ali, čovek sam sebi donosi presudu, odlučujući da se osveti kompaniji.

Često sam primetio situaciju da prilično ambiciozan mladić, koji radi u takvoj kompaniji, odustane nakon godinu dana i glatko prelazi u zonu udobnosti: ne razvija se, ne radi na sebi, dozvoljava sebi da bude uvučen u lošu korporativnu kulturu(čitaj: močvaru loših navika uz močvarnu klimu okruženja). Prolaze 4 godine. Ova osoba vidi oglas za posao u velikoj, dobroj kompaniji. Izgleda da se uklapa u svakom pogledu. Konkuriše. Biografiju(CV) mu prihvataju i pozivaju ga na intervju. Ali, on ne prolazi. Šta se dogodilo?

Sve je opet jednostavno - ostajući godinama u lošoj korporativnoj klimi, močvari, ova osoba ju je apsorbovala do ćelija. Vlaga je ušla u kosti. Kao rezultat toga, gledajući sebe kao potpuno drugačijeg – onakvog kakav je bio pre 4 godine, u stvari, čovek se pretvorio u jednog od svojih kolega i postao, onakav kakav nikada nije želeo da bude. Nezdrava korporativna kultura je poput močvare – ako ostanete dugo u takvom okruženju, vlaga se uvlači u vas i, menjajući čoveka, čini ga nezdravim. Isti princip važi i za kompanije sa dobrom korporativnom klimom.

Šta učiniti ako ste uvučeni u močvaru sa negativnom klimom

Pre svega, kategorično zabranite sebi da se spustite na nivo osvete kompaniji. Ovo je pogrešno i emocionalno i praktično.

Nikada, nikada ne dozvolite sebi da se opustite u društvu nezdrave atmosfere. Bolje je raditi za manju platu u kompaniji sa korporativnim vrednostima, nego za veću platu u močvari. U prvom preduzeću, tržišna vrednost osobe kao stručnjaka će prirodno rasti tokom vremena.

Važnost ličnog profesionalnog okruženja i umrežavanja za ljude koji rade u kompanijama sa nezdravom klimom i intelektualnim i kulturnim nivoom se veoma povećava. Neosporna činjenica je uticaj naše okoline na nas – utiču na nas gestovi, rečnik, stil razmišljanja ljudi sa kojima često kontaktiramo. Iz tog razloga je neophodno redovno balansirati negativan uticaj negativne klime u kompaniji sa pozitivnim iz okoline van posla.

Nikada nemojte da zaboravite da bez obzira na to koliko je vaša baza znanja jaka, nije manje, a ponekad je čak i važnije, koje korporativne vrednosti nosite sa sobom.

Zamislite čoveka – dobar nivo znanja, ali poslednje 4 godine se kuva u timu gde je, da bi napredovao na lestvici karijere, trebao da napravi intrigu oko kolege, podstrekavati nekoga itd. Čovek u ovoj kulturi odnosa 4 godine, bez obzira na svoju želju, razvija navike koje za njega postaju norma - da zavadi nekoga tokom razgovora, da nekoga izvrgne ruglu, da nekoga povuče naniže. Uporedo s tim, on je spolja i u svojim profesionalnim, kućnim i svakodnevnim navikama i pokretima tela, koje više svesno ne kontroliše – već postao takav.

Slično je kao kad nepušač provodi vreme u sobi sa pušačima – posle par sati, uprkos tome što ne puši, miriše na duvanski dim. Kultura i vrednosti kompanije isto tako utiču.

Ponekad se dešava da nemamo slobodu izbora – radimo u kompaniji sa nezdravom klimom . Ne očekujte da će se kultura kompanije promeniti – promenite se vi. Iz tog razloga, neophodno je da stalno budete budni, da ne dozvolite sebi da se opustite i rastvorite u kulturi kompanije.

Redovno profesionalno usavršavanje treba da bude vaš način života. Čitajte, komunicirajte sa profesionalcima u vašem sektoru i sferi, gledajte video zapise profesionalaca, slušajte audio knjige. Ukratko - ne opuštajte se, već rastite.

Svake večeri postavite sebi jedno pitanje: „Šta sam uradio u poslednja 24 sata za sebe u budućnosti, za 10 godina?“

Nikad ne postanite čovek firme - budite čovek profesije. To znači da se okolini i poslovnoj zajednici možete da predstavite šire, nego samo kao osoba vezana za neku kompaniju.

Šta treba da učinite da biste se oslobodili vezanosti za kompaniju

Uporedo sa usavršavanjem, povećanjem znanja, neophodno je, kao što je gore navedeno, angažovanje na umrežavanju. Ali, u ovom slučaju, cilj umrežavanja je da omogući profesionalcima i liderima u vašoj oblasti da saznaju više o vama, vašem znanju i iskustvu. Poslovna zajednica i tržište rada moraju biti obavešteni da postoji takva i takva osoba, sa takvim znanjem i iskustvom, koja je spremna da sarađuje.

Niko nije dužan niti osuđen da radi u jednoj firmi. Vremenom, nakon što se vaše znanje poveća, vaši horizonti, vizija i iskustvo se prošire, a sve se to umnožava vezama koje su rezultat umrežavanja, počećete da dobijate ponude od zanimljivijih kompanija sa dobrom korporativnom kulturom.

Ako danas ne dobijate  ponude za posao od kompanija sa dobrom korporativnom kulturom, to znači jednu od tri stvari: ili ne dostižete nivo ovih kompanija svojim znanjem i korporativnim vrednostima; ili ne znaju da postojite; ili, obe prethodne tačke zajedno.

Sve što je gore pomenuto: i podizanje nivoa znanja i umrežavanje – sve je to lepo i dobro. Iza ovih reči treba da stoje konkretni ciljevi, pisani planovi i, naravno, izvršenje – uz čeličnu volju koja ga ne dovodi u pitanje.

Kako pisati ciljeve i praviti planove?

Jednostavan primer: cilj ove godine je da se lično upoznam sa svim poznatim stručnjacima iz moje oblasti. Planovi za godinu: u mom gradu ima 24 specijalista. 2 osobe mesečno. Svake 2 nedelje mesečno pozivaću ih na šoljicu kafe/čaja. Sve ovo izgleda jednostavno, a u stvari i jeste tako. Zatim dolazi teži deo: razbijanje svih stereotipa u sebi, pisanje ili poziv nepoznatim ljudima, pozivanje da biste ih ubedili/zainteresovali da dođu na šoljicu kafe/čaja sa vama.

Što je osoba starija, teže joj je da se prisili da se kreće. Dodatno, što je osoba starija, to joj je teže da se takmiči – pojavljuje se više takmičara u sektoru i sferi: mlađi, energičniji, obrazovaniji, sa savremenim znanjima koja odrasla osoba treba da nauči.

Što osoba postaje starija, to je više podložna pomeranju ka zoni udobnosti – želim da legnem, odspavam, sedim ispred televizora posle posla.

Morate da se saberete i da naterate sebe da žrtvujete kratkoročna zadovoljstva zarad dugoročnih velikih ciljeva: uveče promenite TV za knjigu, slušajte, ne radio, već audio knjige na putu do posla, provodite vreme uveče ne uz čašu piva, već idite na rekreaciju, izađite u novu sredinu ne da se sretnete sa poznanicima sa kojima je zgodno i lako pričati, već da sklopite nova poznanstva.

Povećanje znanja je dobro, ali nije dovoljno. Ako osoba radi samo na svom znanju, onda postoji šansa da se pretvori u hodajuću biblioteku. Imati znanje je dobro, ali nije dovoljno za uspeh na profesionalnom planu: potrebno je i da umete da prodate svoje znanje, komunicirate itd.

Članak se može sažeti u jednu kratku rečenicu – moramo da napravimo pravi izbor i da budemo odgovorni prema sebi, bez obzira na negativne spoljne uticaje.

Dodatno,

Moj savet: otkrijte šta vas pokreće uz analizu ličnosti Persolog® Personality Profile (DISK) 

Samosvest je neophodna za uspeh. Ako ne razumete šta pokreće vaše postupke i ponašanja, teško je negovati pozitivan rast. Dok otkrivate šta vas inspiriše, izradom Persolog® Personality Profile (DISK) analize ličnosti identifikovaćete i šta vas može sprečiti u uspehu, kao i osobine, navike i ponašanja koja vas teraju napred.

Kada uradite svoju Persolog® Personality Profile (DISK) analizu ličnosti, naučićete kako da iskoristite  različite aspekte svoje ličnosti za život ispunjen uspehom koji je u skladu sa vašim ličnim vrednostima. Više informacija o izradi ove vredne analize ličnosti pročitajte putem linka

Analiza ličnosti Persolog® Personality Profile (DISK), a termin (izrada analize ličnosti, tumačenje i koučing - cca 90 minuta) možete rezervisati putem e-maila dragan.savic@highperformance.rs

Piše: Dragan Savić, Master Persolog trener