Čini se da je fraza "ravnoteža između posla i privatnog života" svuda prisutna ovih dana. I zašto ne bi bila? Stres na poslu je u porastu, ljudi napuštaju poslove izuzetno brzo i svi pokušavaju da shvate kako živeti ispunjenim životom usred svih zahteva modernog načina života. Ali šta zapravo znači ravnoteža između posla i privatnog života? I još važnije, da li je tu ravnotežu moguće postići?
Šta zapravo znači ravnoteža između posla i privatnog života? Pitajte pet različitih ljudi i dobićete pet različitih odgovora. Mislim da volimo to da kažemo jer to govori sve, a opet ne govori mnogo. Niko od nas ne želi postati rob svog posla. Želimo da živimo svoje živote u potpunosti, i volimo da mislimo da ćemo, ako tražimo "ravnotežu", pronaći mir, zadovoljstvo i možda čak i radost.
Postoji veliki problem s ovom filozofijom: Prava ravnoteža ne postoji. Život je stalno u pokretu. Stvari se uvek menjaju. Možda se zato toliko ljudi koji traže "ravnotežu" osećaju kao da se ljuljaju napred-nazad na moru, tražeći fantomsku ravnotežu koja im izmiče iz ruku.
Anksioznost, krivica i preispitivanje izazvani traganjem za "ravnotežom" izazivaju veći stres od svega drugog. I, paradoksalno, težnja ka "ravnoteži" može stvari učiniti lošijim umesto boljim. Umesto toga, trudim se da zapamtim ove tri osnovne istine:
Iako su posao i život različiti, ljudi često zaboravljaju da je posao jednostavno deo života. Nije kao da naše karijere postoje u nekom čudnom liminalnom prostoru, zarobljene u etru. Kako provodimo svoje vreme svaki dan, to je naš život, da li nam se to sviđa ili ne.
I iako posao ponekad može delovati bezdušno, ne mora biti tako. Bez obzira na to šta radite, bilo da gradite stvari, prodajete stvari ili pomažete ljudima, vaša karijera može biti obogaćujući deo vašeg ljudskog iskustva.
Trik je u tome da se posvetite onome što radite. Polovične mere stvaraju nejasnoću, a nejasnoća čini ljude nelagodnima. Ako želite da napustite posao, onda napustite. Ako ne želite da napustite, onda odlučite da se potpuno posvetite i postanete dobri u onome što radite. Kao što sam već rekao, jedna od stvari koja razlikuje dobrog investitora od lošeg investitora je spremnost da se uči.
Kada se ljudi fokusiraju na ravnotežu između posla i privatnog života, takođe se izlažu riziku da se zadovoljavaju manjim stvarima. Zapamtite, cilj života nije da se uravnoteže bol (posao) i zadovoljstvo (život). Prava karijera može biti nešto mnogo veće od načina da se zaradi novac, uspostave veze ili popuni vreme. Kada se radi kako treba, posao stvara život, a ne obrnuto.
Zbog toga radije se fokusiramo na važniju brigu: Da li dobro živim? To je jednostavno pitanje, ali odgovor može obuhvatiti sve različite sfere života: finansijsku, fizičku, emocionalnu, duhovnu, itd. Ovo pitanje takođe dozvoljava preklapanje ovih različitih domena i podseća nas da posao često može učiniti život boljim, a ne lošijim.
Ako ne živite dobro – ne brinete o sebi, ne donosite zdrave odluke i ne ulažete sve od sebe u posao – onda neće biti važno da li su vaša karijera i privatni život "uravnoteženi". Samo ćete razviti negativan status quo.
Ništa ne oduzima radost iz života brže od oskudice. Kada kažem oskudica, ne mislim na štedljivost ili neophodno finansijsko uzdržavanje. Govorim o stavu koji neki ljudi imaju, koji ih nagoni da zatvore svoje zalihe resursa i očajnički pokušavaju da ih brane. Loša strana ove strategije je što često uspeva, i u procesu, ljudi guše svoju sopstvenu kreativnost, darežljivost i rast.
Naravno, opasnosti mentaliteta oskudice mogu biti dovoljno jednostavne da se zapamte u vremenima obilja, ali teško ih je prizvati u pamet u vremenima potrebe. Da biste se podsetili šta je važno, pokušajte da se setite ove osnovnog mantre: Ako drugi "previše uzimaju", nemojte se povlačiti i postajati oprezni. Umesto toga, počastite se!
Rezultat će biti olakšanje koje će vam omogućiti da ostanete u igri, održite veze i, što je najvažnije, sačuvate mentalitet obilja i izobilja.