Pristupite našem sadržaju koji za Vas pišu žene od uticaja!
Prijavite se besplatno
Da li ste znali da se upotreba veštačke inteligencije značajno razlikuje između polova? Nedavna anketa otkrila je da dok 54% muškaraca koristi veštačku inteligenciju u svom profesionalnom ili ličnom životu, ovaj procenat pada na samo 35% kod žena. Ali, zašto je to tako?
U eri u kojoj dominira tehnologija, veštačka inteligencija (AI) nedvosmisleno je ostavila neizbrisiv trag na način na koji živimo, radimo. Pojava veštačke inteligencije, sa značajnim dostignućima poput ChatGPT-a, koji se hvali sa preko 180 miliona korisnika, utkala se u samu suštinu naših svakodnevnih života. Međutim, usred ove revolucije veštačke inteligencije, postala je očigledna rodna razlika u usvajanju veštačke inteligencije, pri čemu više muškaraca uključuje AI u svoje lične i profesionalne živote u poređenju sa ženama.
Za Harriet Kelsall, sa uspešnim poslom u Kembridžu, veštačka inteligencija nije dobrodošao dodatak njenom profesionalnom alatu. Kelsall, koja je disleksična, prvobitno je razmatrala potencijal veštačke inteligencije u poboljšanju jasnoće komunikacije sa svojim klijentima putem svoje internet stranice. Međutim, njeni doživljaji sa veštačkom inteligencijom, posebno sa ChatGPT-om, ostavili su je skeptičnom. Primetila je značajne greške u odgovorima koje je pružala veštačka inteligencija, što ju je navelo da dovede u pitanje njenu pouzdanost. Njene brige prevazilaze samo netačnosti i protežu se do straha da bi sadržaj generisan od strane veštačke inteligencije mogao biti predstavljen kao nezavisna misao, potencijalno dovodeći do problema sa plagijarizmom.
Rodna neravnoteža u usvajanju veštačke inteligencije nije samo anegdotalna. Nedavni podaci iz obuhvatne ankete sprovedene ranije ove godine otkrili su značajnu razliku u usvajanju veštačke inteligencije između muškaraca i žena. Anketa pokazuje da je 54% muškaraca uključilo veštačku inteligenciju u svoje lične ili profesionalne živote, dok taj broj značajno opada na samo 35% kod žena. Ova uočljiva razlika postavlja nekoliko ključnih pitanja: Koji faktori leže u osnovi ove očigledne rodne razlike u korišćenju veštačke inteligencije? Da li bi ova rodna neravnoteža trebalo da bude razlog za zabrinutost, i ako jeste, koje korake možemo preduzeti da je rešimo?
Mishel Leivars, poslovni coach sa sedištem u Londonu, stoji kao dokaz o razlikama u usvajanju veštačke inteligencije. Svesno se odlučila da se ne oslanja na veštačku inteligenciju za kreiranje sadržaja, naglašavajući važnost očuvanja svog glasa i ličnosti. Za Leivars, autentičnost njenog komuniciranja i lična povezanost sa njenim klijentima imaju presudan značaj. Njen stav se odražava kod njenih klijenata, koji cene jedinstvenost njenog sadržaja i osećaj da im direktno govori.
Hejli Bistrim, osnivačica agencije Bowes-Lyon Partnership, agencije za spajanje partnera sa sedištem u Londonu, ponavlja ovaj stav. Ona ističe vrednost ličnih interakcija u svom radu, gde algoritmi ne igraju nikakvu ulogu u procesu. Iako prepoznaje potencijalnu efikasnost veštačke inteligencije u kreiranju profila članova, Bistrim nije spremna da kompromituje personalizovan pristup koji izdvaja njenu agenciju.
Aleksandra Kavard, poslovna strateškinja iz Pizlija, Škotska, smatra da je generisanje sadržaja veštačkom inteligencijom slično "teškom fotošopiranju". Njene brige se protežu do rastućeg trenda korišćenja veštačke inteligencije za kreiranje idealizovanih slika pojedinaca, postavljajući pitanja o autentičnosti i identitetu. Prema njenom mišljenju, krećemo se ka budućnosti u kojoj ni klijenti ni sami pojedinci više neće moći prepoznati svoje pravo ja u svetlu AI poboljšanih slika.
Da bismo razumeli osnovne uzroke rodnog jaza u usvajanju veštačke inteligencije, okrećemo se uvidima stručnjaka za AI Jodi Kuk. Kuk, osnivač Coachvox.ai, identifikuje dublje, ukorenjene faktore koji doprinose relativno nižem usvajanju veštačke inteligencije kod žena. Ona ističe da su STEM (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika) oblasti tradicionalno bile dominirane muškarcima, i trenutni trend u usvajanju veštačke inteligencije čini se da odražava tu neravnotežu. Veštine potrebne za veštačku inteligenciju ukorenjene su u STEM disciplinama, a nedostatak žena u ovim oblastima ima efekat na njihovo samopouzdanje u korišćenju alata veštačke inteligencije.
Psiholog Li Čejmbers dalje objašnjava situaciju, sugerirajući da žene možda pokazuju veći prag kompetentnosti pre nego što prihvate novu tehnologiju. Nasuprot tome, muškarci su često spremniji da istraže veštačku inteligenciju bez visokog stepena stručnosti. Čejmbers ističe zabrinutost među ženama da korišćenje alata veštačke inteligencije može dovesti do preispitivanja njihove kompetencije, kvalifikacija, pa čak i originalnosti njihovih ideja. Ovaj strah pojačavaju postojeći izazovi sa kojima se žene suočavaju, poput toga da njihove ideje budu prisvojene od strane muškaraca.
Premostiti rodni jaz u usvajanju veštačke inteligencije nije samo pitanje statistike; to je pitanje društvene jednakosti i inkluzije. Jodi Kuk zagovara ohrabrivanje žena da i koriste i rade u polju veštačke inteligencije, ističući potrebu da se smanji ovaj rodni jaz kako industrija nastavlja da raste. Osiguravanje da se žene osećaju samouvereno i kompetentno u korišćenju alata veštačke inteligencije ključno je za otklanjanje ideje da veštačka inteligencija umanjuje njihove kvalifikacije ili vrednost.
Dok veštačka inteligencija nastavlja da evoluira i utiče na naše svakodnevne živote, suočavanje sa ovim rodnim jazom nije samo pitanje pravde; to je korak ka maksimiziranju potencijala veštačke inteligencije za sve.
.jpeg&w=250)
.jpg&w=250)
