Pristupite našem sadržaju koji za Vas pišu žene od uticaja!
Prijavite se besplatno
Znate taj arhetip – žena sedi na podu, kolena povučena ka grudima, plače u svom kašmiru, njeni skupi pramenovi zapinju za suze dok njen suprug glasno napušta prostoriju s poslednjim zalupljivanjem vratima koje izaziva podrhtavanje zida. A šta je učinila da bi se našla u ovoj neprilici? Pa, radila je previše, zarađivala previše novca i postala previše uspešna na poslu. I on, drugi arhetip, je muškarac koji mora da ode pre nego što udari rukom kroz zid, vođen svojim kompleksom inferiornosti.
'Ako naletimo na ambicioznu ženu u filmu, znamo da će u nekom trenutku morati da izabere između karijere ili čuvanja ega nekog tipa.'
Ali, verovatno zaslužuje to, zar ne? Znate kakve su te žene karijeristkinje – pohlepne za moći, emocionalno izgladnele, stroge, nesposobne za ljubavnu vezu. Nije ni čudo što ju je napustio!
Sve to je narativ koji Holivud neprestano hrani: da bi žene bile uspešne na poslu, moraju biti same, ili jednostavno rečeno – njihov uspeh u karijeri će dovesti do problema u njihovim vezama. To je narativ koji primenjujemo na ličnosti poput Jennifer Aniston, bila ona na ekranu (The Morning Show) ili ne.
Videli smo to u “The Devil Wears Prada”. Trenutak kada je Andrea (Anne Hathaway), skromna asistentkinja u časopisu, napokon uznapredovala na poslu da bi je primetila glavna urednica (Meryl Streep) bio je trenutak kada je izgubila poštovanje svog dečka. I setite se prve sezone “The White Lotus” kada smo upoznali Tech CFO Nicole Mossbacher (Connie Britton) na odmoru sa svojom porodicom i videli je kako ona i njen suprug prolaze kroz probleme nakon što je prevario jer srećemo uspešnu ženu u uspešnom odnosu.
Ako naletimo na ambicioznu ženu u filmu, znamo da će u nekom trenutku morati da izabere između držanja ključnog govora u karijeri ili očuvanja ega nekog tipa. To je ljuljaška između karijere i veze - ako je jedno gore, drugo mora biti dole.
Kako smo još uvek u 2023. godini opsednuti mitom da nijedna žena ne može imati sve ili, barem, ono na čemu je naporno radila, bez pogubnih posledica? Možda je stvar u kontekstu u kojem se ove serije prave.
Bez obzira na napredak mlađih žena u nekoliko država, žene u Kaliforniji, gde se uglavnom stvaraju ove serije, neće videti jednaku platu barem do 2043. Čak i ono što vidimo na ekranu je umetnost koja imitira život, zamislite šta bi se moglo dogoditi ako bi Holivud kreirao ne samo snažne ženske likove, već i jače muške.
Jer, dok je sveprisutni narativ da ona ne može imati sve, ako analizirate zaplete pomenutih filmova i TV emisija, druga priča je da on ne može sve podneti. Ona možda plače na podu, ali on beži jer ne može “to” da podnese. 'To' je biti ženski izdržavalac. Problem nije samo u ženskim likovima s malo kompleksnosti, već i u prevladavajućem stereotipu 'ugroženog muškarca' koji nas izneverava.
Kao i bilo koja situacija u kojoj jedna osoba ima više moći od druge, disparitet bogatstva između dve osobe u vezi je nešto što treba proći i prihvatiti kao prirodnu dinamiku. Da bismo to postigli bez pada u iscrpljujuće stereotipe, izlazak iz ovih stereotipa i priča zahteva rad, bilo u pisanju ili kod kuće.
Vreme je da se Holivud oslobodi jednačine u kojoj ženino unapređenje i uspon u karijeri neizbežno dovodi do kraja ljubavne veze, baš kao što treba stvoriti narativ koji automatski ne prikazuje muškarca koji se oseća inferiorno zbog ženinog uspeha.
Kako Carl (Harris Dickinson) kaže svojoj devojci Yayi (Charlbi Dean Kriek) u Triangle of Sadness: 'Ne želim biti muškarac dok ti budeš žena, želim da budemo najbolji prijatelji.'
Izvor
.png&w=250)
.jpeg&w=250)
.png&w=250)