Pristupite našem sadržaju koji za Vas pišu žene od uticaja!
Prijavite se besplatno
Uticaj Gordane Đurović je njeno znanje i iskustvo a u ovom razgovoru zahvalni smo što je sa nama za www.zeneoduticaja.com podijelila svoje mišljenje na trenutno goruće teme o stanju ekonomije za mala i srednja preduzeća.
Gordana Đurović, redovna je profesorica Univerziteta Crne Gore, angažovana na predmetima na Ekonomskom fakultetu i Fakultetu političkih nauka. Privredni razvoj, politika proširenja EU, koheziona politika EU, regionalna politika i međunarodni ekonomski odnosi su predmeti gdje će vam ova sjajna žena dati znanje, a na vama je kasnije da izaberete put usavršavanja. Na dodiplomskim i posdiplomskim studijama na Ekonomskom fakultetu, Gordana rukovodi smjerom Evropske ekonomske integracije.
Đurovićeva je od 2004. do 2006. bila ministarka za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije, da bi u novom mandatu obavljala funkciju potpredsjednice Vlade za evropske integracije, do 2009. godine. Na funkciji ministarke za evropske integracije bila je do kraja 2010. godine. Uticaj ove žene je njeno znanje i iskustvo i zahvalni smo što je sa nama za www.zeneoduticaja.com podijelila svoje mišljenje na trenutno goruće teme o stanju ekonomije za mala i srednja preduzeća.
1. Kakvo je, po vašem mišljenju, stanje malih i srednjih preduzeća čije su vlasnice žene u Crnoj Gori?
Efekti duboke ekonomska krize, koja od proljeća 2020. godine, snažno pogađa Crnu Goru, jednako se negativno odražavaju na stanje u sektoru MSP, bez obzira na njegovu rodnu vlasničku strukturu. Pad ekonomske aktivnosti od -15,2% u prošloj godini pogodio je sve sektore, posebno usluge. U periodu pandemije, od februara 2020. do maja 2021. godine, registrovana zaposlenost je svega 153.172 (od febraura 2020. smanjena je za 19%, tj. 36.761), dok je registrovana nezaposlenost povećana na 56.431 (povećana u istom periodu za čak 38%, tu. 20.489 novonezaposlenih radnika). Ova razlika u dva osnovna indikatora na tržištu rada, uz sva ograničenja, ipak upućuje na upozoravajući zaključak da se u sivoj zoni našlo čak 15.912 radnika. Odlaganje primijene ekonomska-socijalnih paketa pomoći, uz promjenu fiskalnih zakona, kako bi se uvele određene poreske olakšice, dodatno usložnjava dugo očekivano zaustavljanje ovog negativnog trenda na tržištu rada. Prvi znaci blagog oporavka, registruju se u maju mjesecu ove godine.
2. Da li postoji žensko zajednistvo ili je konkurencija izraženija?
Mislim da su oba "fenomena" prisutna na našem tržištu rada. Zajedništvo je više vezano za privatne relacije vlasnika i vlasnica, nego za strateške interese razvoja, dok je konkurencija rastući fenomen i ne treba je posmatrati u negativnom kontekstu.
3. Imaju li žene dovoljno znanja da pokrenu svoj biznis ili se plaše finansija?
Inicijalni kapital veliko je ograničenje, ali je zato znanje snažan podsticaj. Danas postoji respektabilan broj mladih i obrazovanih žena koje pokreću svoje biznise i njihov broj raste. One se mogu prepoznati već i na studijama, svojim novim znanjima, proaktivnošću, voljom i ambicijom da se ostvare profesionalno.
4. Kada govorimo o održivom biznisu koje smjernice bi vi dali?
Ono što je okosnica savremenih strategija i u regiji i u EU. Brzo rastuće industrije koje se baziraju na digitalnom i zelenom razvoju, nove usluge. Posebno mi je interesantna solarna energija i koncept proizvodjača i potrošača električne energije po tom osnovu, u malom biznisu.
5. Da li je po vama važno mentorstvo? Kome ste vi bili mentorka?
Mentorstvo je naravno veoma važno. Moje se mentorstvo svodi na ono edukativno i formalno, jer sam bila i jesam mentor velikom broju magistranata, ali i doktoranata na Univerzitetu Crne Gore, u oblasti ekonomije i evropskih studija. Imala sam veliki broj odličnih kandidata i kandidatkinja, i u javnom i u privatnom sektoru. Naša saradnja se nastavlja i danas i pratim njihovo napredovanje u karijeri.
Nijesam imala značajnijeg iskustva mentoringa MSP sektoru, ali jesam prisutna u aktivnosti civilnog sektora i na tržištu konsultantskih usluga. U tim sam oblastima uvijek podrška mladim ljudima, posebno u aktivnostima civilnog društva u okviru NVO Crnogorska panevropska unija, gdje kroz rad organizacije, veliki broj mladih uči uz mene upravljanje i sprovođenje EU projekata, i mnogi se, nakon toga, dalje razvijaju u drugim organizacijama. Pratim i dalje njihov razvoj i to me čini veoma zadovoljnom, kao predavača i čovjeka.
6. Koja je poruka ženama u Crnoj Gori koje žele da uspiju u biznisu?
Samo hrabro naprijed!
.jpg&w=250)
.jpg&w=250)
