Prijateljstva na radnom mestu: mač sa dve oštrice

Međutim, prijateljstva na poslu imaju i negativne strane, uključujući glasine, seksualno uznemiravanje, nepotizam i favorizovanje. Preporučujemo sedam praksi kako biste osigurali da prijateljstva budu korisna za sve timove i da ne dostignu nepovoljne ishode.

Kaže se da je „najlepši odnos na svetu prijateljstvo“, ali nije jasno da li prijateljstva mogu postojati na poslu bez ugrožavanja profesionalnog integriteta. Prijateljstva na radnom mestu opisuju se kao neisključivi, spontani odnosi zasnovani na zajedničkim interesima, usklađenim vrednostima, međusobnom poverenju, posvećenosti i uživanju. Radi se o forumu za odnose, sa socioemocionalnom i instrumentalnom funkcijom, koji predstavlja neformalnu, intimnu i dobrovoljnu vezu između zaposlenih.

Argumenti ZA

Prednosti prijateljstava na radnom mestu koje podstiču pozitivne interpersonalne interakcije su mnogobrojne i raznovrsne. Ona mogu biti ključna za podršku u radnom okruženju i mogu razviti osećaj pripadnosti, podstičući osećaje poverenja i podrške.

U istraživanju o „najboljim prijateljima“ na poslu, Gallup (2008) je otkrio da prijateljstva mogu imati očigledne, korisne efekte na poslovanje. Prijateljstva su bila povezana sa manjim brojem nesreća na radnom mestu i pripisana su ljudima koji brinu o bezbednosti svojih prijatelja.

Postoji nekoliko načina na koje prijateljstva omogućavaju veću autentičnost i zadovoljstvo poslom. Od poverenja među kolegama, recipročne saradnje i smanjenog stresa. Svako od njih povećava lične resurse kroz pozitivne emocije, povećanu sreću i psihološku sigurnost. Nije iznenađujuće, dakle, da su prijateljstva na radnom mestu povezana sa kreativnošću i inovacijama.

Pozitivni uticaji su takođe vidljivi na nameru odlaska iz firme, emocionalnu posvećenost, deljenje znanja i ukupnu performansu. Kako se rizik i troškovi neuspešnih napora smanjuju, strah se ublažava pa su zaposleni skloniji da usvoje hrabro, otvoreno, kreativno ponašanje, koje je ključno za opstanak i održivi razvoj organizacija. Sve ove koristi na individualnom i organizacionom nivou sugerišu da izgradnja prijateljstava na poslu izgleda vredna truda i donekle intuitivna, kako kaže Alison Beard „s obzirom na sate i interese koje delimo sa kolegama, radno mesto bi trebalo biti lako mesto za izgradnju ovih odnosa“.

Argumenti protiv

Ali nisu sve dijamanti i biseri, prijateljstva na poslu mogu biti problematična na više načina. Glasine, seksualno uznemiravanje, nepotizam i favorizovanje su samo neki od njih. Grayson (2007) je pokazao da odnosi koji prelaze iz „rada u igru“ mogu dovesti do sukoba zbog nekompatibilnih očekivanja.

Dok su Pillemer i Rothbard (2016) otkrili da prijateljstva na radnom mestu mogu smanjiti lojalnost prema organizaciji, posvećenost i produktivnost. Negativni uticaji su privukli veliku pažnju, s rastućim brojem empirijskih dokaza koji pokušavaju da shvate ovaj paradoks. Glasine, na primer, mogu olakšati saradnju i koheziju s jedne strane, ali mogu izazvati podele i distanciranje s druge strane. Humor takođe može biti način povezivanja s drugima i jačanja osećaja organizacione identifikacije, ali njegov uticaj zavisi od postavljenih granica za njegovo korišćenje i prihvatanje.

Na primer, ako se unutar organizacije koristi negativni humor kao što su zadirkivanje ili seksistički vicevi da bi se stvorile jače veze unutar „unutrašnje grupe“, to može dovesti do pritiska da se prilagodi stereotipnom idealu postajanja „jednim od momaka“ ili rizika od dobijanja statusa autsajdera za one koji ne odgovaraju ovoj grupnoj identifikaciji. Tako vidimo da prijateljstva na radnom mestu mogu uključiti neke, ali isključiti druge kroz grupnu homogenost i barijere za prilike. Na primer, nedavna studija je otkrila da su muški zaposleni koji su imali više društvenih interakcija sa svojim muškim menadžerima brže napredovali, bez obzira na stvarne performanse ili trud.

Paradigma socijalnog kapitala

Kada razmišljate o prijateljstvima na radnom mestu, uzmite u obzir međusobno povezani koncept socijalnog kapitala: resurs stvoren kroz odnose, zasnovan na lokaciji i socijalnoj vezi s drugim, koji se može mobilisati za olakšavanje akcije. Drugim rečima, način na koji su ljudi povezani jedni s drugima, kako podržavaju i razmenjuju informacije jedni s drugima može biti izvor prednosti. Socijalni kapital se može iskoristiti za obezbeđenje zaposlenja, unapređenja, povišica i drugih individualnih nagrada tokom karijere .

U uticajnoj kolekciji studija o socijalnom kapitalu i mrežama, Granovetter (1995) je pokazao da je to koga poznajete – društvene veze – ključ za pristup informacijama o prilikama za posao. Socijalni kapital takođe može kvalifikovati kao resurs za posao jer saradnja, ponašanje koje pomaže i zajedničko razumevanje među ljudima mogu se prevesti u veću motivaciju i angažovanje na poslu. U konačnici, socijalni kapital može olakšati bolju razmenu između jedinica, što može dovesti do veće performanse i inovacij. Ali to nije tačno za sve jer za neke ove veze mogu isključiti, a ne uključiti.

Pretnja kronizma

Kronizam, percipirana i stvarna preferencija data jednom prijatelju u odnosu na drugog, je široko rasprostranjen problem koji može ugroziti socijalni kapital. Prioritizacija ličnih odnosa na poslu i favorizovanje ljudi na osnovu faktora koji nisu vezani za performanse može negativno uticati na funkcionisanje organizacije. Konkretno, povezano je s neopravdanom prioritizacijom koja može negativno uticati na posvećenost poslu, zadovoljstvo i performanse jer favorizovani zaposleni prirodno reaguju na nezaslužene uslove.

Na primer, nedavna studija u zdravstvu istraživala je organizacioni kronizam kao stresor na radnom mestu. Lekari i medicinske sestre koji su se osećali nepravedno tretirani zbog nepravednih raspodela zadataka i nagrada reagovali su povlačenjem, što je dovelo do slabije performanse. Dakle, kroz ovu prizmu, ako zaposleni osećaju da su odluke zasnovane na bliskosti, a ne na performansama, prijateljstva na radnom mestu mogu narušiti meritokratski ideal organizacija.

Networking VS prijateljstvo

Ako su prijateljstva štetna, šta je sa umrežavanjem? Na prvi pogled mogu delovati isto, a postoji i konceptualno preklapanje, ali namera iza njih je fundamentalno različita. Prijateljstva su prvenstveno usmerena na socijalnu dobit, pa su više fokusirana na interpersonalne koristi, uključujući dobrobit, socijalne interese i zajedničke vrednosti. Po inerciji, ljudi u prijateljstvima postaju manje motivisani instrumentalnim brigama, kao što su novac, moć, uticaj i status. Umrežavanja, nasuprot tome, su više usmerene na razvijanje i održavanje odnosa koji mogu pomoći u postizanju specifičnih profesionalnih ciljeva. Naravno, ljudi mogu organski razviti prijateljstva dok se umrežavaju, ali to nije primarni motiv. Svrha umrežavanja je jasna i međusobno dogovorena interakcija, prvenstveno usmerena na napore za napredovanje u karijeri. To je transakcijski odnos i, što je važno, dostupan je svima. Dakle, objektivniji je od prijateljstva, koje je više usmereno na dopadljivost.

Umetnost postavljanja granica

Suprotnost koju prijateljstva na radnom mestu stvaraju između pozitivnih i negativnih ishoda zahteva istraživanje granica. Postavlja se pitanje, kako ljudi mogu optimalno pristupiti prijateljstvima na individualnom, grupnom i organizacionom nivou?

Prema Lee i Jablinu (1995), postoje četiri glavna načina za održavanje prijateljstava na poslu, dok se osigurava da se granice ne zamagljuju.

Izbegavanje interakcije, što je namerni pokušaj izbegavanja kontakta i komunikacije s prijateljem dok ste na poslu.

Indirektno preusmeravanje razgovora, što je namerno, ali indirektno preusmeravanje razgovora sa ličnih tema na teme vezane za posao.

Direktno preusmeravanje razgovora, što je eksplicitno i direktno preusmeravanje razgovora na pitanja vezana za posao. Na primer, reći da želite da zadržite profesionalni i radno orijentisan razgovor.

Otvorenost, što znači imati direktne i eksplicitne diskusije o dinamici koja može ugroziti prijateljstvo i narušiti profesionalizam, zajedno s granicama koje treba postaviti.

Na kraju, ne zagovaramo strategiju sve ili ništa za prijateljstva na poslu. Preporučujemo sedam jednostavnih praksi kako bismo osigurali da prijateljstva na radnom mestu budu korisna za sve timove i da ne prerastu u nepovoljne ishode na individualnom ili grupnom nivou.

1. Otvoreno razgovarajte o granicama prijateljstva. Prijateljstva mogu biti korisna kada nisu zatvorena i kada svi razumeju prednosti i mane.

2. Pazite na isključiva ponašanja. Obratite pažnju na članove vašeg tima koji se ne pozivaju često, ne angažuju se ili se ne pozivaju na društvene događaje. Budite tačka ulaska u unutrašnju grupu kako bi svi mogli da imaju koristi.

3. Razmotrite šta pokreće prijateljstva. Prijateljstva bi trebalo da podstiču osećaje radosti i sigurnosti koji se prevode u pozitivna radna iskustva. Negativnost, naprotiv, može biti otrov – za prijateljstvo i za organizaciju u celini, što dovodi do smanjenog angažovanja, posvećenosti, performansi i kreativnosti. Takođe, to je glavni doprinos nameri odlaska! Pazite da se ne vezujete samo na negativnim iskustvima.

4. Budite autentični. Naravno, ovo je lakše reći nego učiniti. Ali ne biste trebali menjati ono što jeste, deliti više nego što se osećate ugodno, niti kompromitovati svoje vrednosti da biste negovali veštačka prijateljstva na poslu.

5. Nemojte očekivati da „kliknete“ sa svima na poslu. Zaista nema potrebe da budete prijatelji sa svima na poslu. Biti ljubazan nije isto što i biti prijatelj. Takođe je prihvatljivo da različiti odnosi imaju različite granice.

6. Budite svesni dinamike tima. Možda ste prijatelji s ljudima koji nisu prijatelji međusobno, pa stvari rečene vama u poverenju treba da ostanu s vama. Izbegavajte ogovaranje kao kugu!

7. Pazite na razliku između šefa i prijatelja. Posebno je važno za menadžere da osiguraju da prijateljstva ne vode ka favorizovanju i pristrasnom donošenju odluka. Ovo zahteva iskren pristup granicama između „rada i igre“, osiguravajući da se koristi ravnopravno dele među timom. Na primer, pozovite ceo tim na ručak – bez izuzetaka – umesto samo onih s kojima ste prijateljski nastrojeni. Time se ne samo osigurava pravičnost, već se mogu formirati konstruktivna prijateljstva između kolega.

Izvor

žene od uticaja prijateljstva posao zeneoduticaja Adria Balkan WOI