Da li je vreme da lideri i liderke ponovo promisle svoj način rada? Svedočimo nekim od najvećih promena u svetu rada u modernom dobu. Generacija Z, koja je odrasla u digitalnom svetu, donosi nov pristup radu. Šta možemo naučiti od njih?
I dok je pandemija bila okidač za mnoge organizacije i kompanije da eksperimentišu sa novim načinima rada, vredno je razmotriti šta pokreće ovaj pritisak da se prilagodimo ili odolimo promeni, ono što neki mogu doživeti kao anarhične načine rada.
Generacija Z će humanizovati radno mesto
Zaposleni Generacije Z su prva generacija koja je odrasla potpuno u digitalnom svetu, bez potrebe da se prilagiđavaju bilo kojim značajnim digitalnim razvojima, za razliku od svih prethodnih generacija.
Oni provode ogroman deo svog vremena online, a to je njihova glavna opcija kada im je potrebna lična veza, informacija, savet ili rešenje za izazove s kojima se suočavaju u životu.
Ne pogađaju ih promene
Ono što treba ceniti kod ove generacije je da mnogi od njih osećaju da nemaju šta izgubiti.
Ušli su u svet rada nakon recesije, u pandemiji i doživljavajući nekonvencionalan uvod u svet rada- sve što znaju je poremećaj.
I dok ovo može objasniti njihovu potrebu da neprestano postavljaju pitanje 'zašto' kada razmišljaju o tome kako svet rada funkcioniše, oni ne postavljaju pitanja samo da bi razumeli, već i da bi izazvali postojeće norme i načine rada.
Radite pametnije, ne teže
Zbog njihovog holističkog pogleda na svet, ova generacija ima stavove koje mnoge druge generacije ili nisu imale ili nisu imale hrabrosti da ih podele među već ustaljenim i starijim radnicima.
Nisu plašljivi da raspravljaju o vrlinama ili nedostacima različitih gledišta i na radno mesto donose mentalni sklop onoga što smatraju zdravim razumom, dovodeći u pitanje 'glupost' načina na koji radimo i koliko smo učinili rad težim, što negativno utiče na našu produktivnost, dobrostanje i pronalaženje svrhe.
Koja je svrha rada?
Za mnoge starije lidere i liderke, rad je bio najvažniji aspekt njihovih života, nadmašujući vreme provedeno sa porodicom.
Potreba da obezbede finansijsku stabilnost za svoje porodice značila je da mnogi rade toliko naporno da su se udaljili od njih, sadašnje stope razvoda među "bejbi bumerima" su sada tri puta veće nego kod generacije pre njih.
Generacija Z zna da mnogi od njih neće moći da kupe svoju kuću, biće manje bogati i imati manje u poređenju s prethodnim generacijama, i iako bi voleli visoke plate, postoji linija koju nisu spremni preći.
Neće dozvoliti da rad postane sveprožimajući, da utiče na njihovu sposobnost da traže zadovoljstvo i radost u životu i radu sa poslodavcima koji su u suprotnosti sa njihovim ličnim vrednostima.
Ovo ne treba mešati sa time da Generacija Z ima manje posvećenosti svojoj organizaciji - oni su visoko posvećeni; međutim, rad treba biti pod njihovim uslovima, i oni određuju kada i kako ga obavljaju.
Generacija Z želi raditi smisleno, na smislen način, osporavajući načine koji više ne funkcionišu i dovodeći u pitanje da li su ikada i funkcionisali.
Oni izazivaju; ne da bi provocirali, već da bi poboljšali
Generacija Z je spremna reći “ne", nešto što mnogi stariji lideri ne bi smeli ni pomisliti kada su se pridružili svetu rada.
Ali da biste izazivali, morate stvoriti okruženje gde ste spremni da budete izazvani.
Ovo dovodi do psihološke sigurnosti na potpuno novom nivou, gde kulturološki činimo prihvatljivim reći kako se osećate, jer smo toliko posvećeni radu.
Vredno je napomenuti da ovo ne znači da se ne ponašamo sa poštovanjem, što je način na koji su prethodne generacije možda shvatile svakog ko se usudi progovoriti, ali izazov, neki bi tvrdili, pokazuje veće poštovanje i posvećenost tome da organizacija bude još bolja.
Generacija Z će naučiti lidere i liderke agilnosti i fleksibilnosti
Organizacije i kompanije žele veću inovaciju i kreativnost, osiguravajući da ostanu agilne i relevantne.
Generacija Z želi smisao, svrhu i da uživa u svom životu, kako na poslu, tako i van njega, pozitivno utičući na svoje blagostanje i odnose.
Postoji preduzetnički duh koji Generacija Z unosi na radno mesto, a pokreće ga traženje rešenja za izazove s kojima se suočavaju.
Novi način rada?
Ova radoznalost i istraživački mindset, zajedno s preduzetničkim duhom, mogli bi pomoći starijim liderima da ponovo procene način rada svojih organizacija.