Pristupite našem sadržaju koji za Vas pišu žene od uticaja!
Prijavite se besplatno
Bilo da govorimo o biznisu, politici ili finansijama, žene obično imaju manji uticaj u odnosu na svoje muške kolege. Naravno, ovo se menja, i taj proces teče sve bolje. Ali, u slučaju da vam treba dodatni argument, kakva je šira korist od ravnopravnosti? Hajde da se usredsredimo na konkretne detalje o tome gde se trenutno nalazimo, gde treba da idemo i kakav bi bio ishod ako bi više žena zauzelo svoje mesto u svetu.
Stvari su se brzo menjale. Pre samo 50 godina, samo 50% single žena radilo je u SAD, dok je 40% udatih žena bilo zaposleno. Samo 30 godina kasnije, učešće žena na tržištu rada dostiglo je oko 74% sredinom 1990-ih, u poređenju sa oko 94% muškaraca.
Od tada, ovaj broj teško da je prešao 75%, i postoji mnogo razloga zašto se taj broj sada nažalost ustalio. Ali, ako posmatramo učešće žena na radnom mestu, činjenica da rade ne pokazuje celokupnu sliku. Jer, iako su žene sada bolje zastupljene, i dalje se bore da probiju takozvani "stakleni plafon" čim pređu prag kompanije.
Od 100 kompanija koje čine FTSE 100, samo tri imaju više od 50% žena na rukovodećim funkcijama. A kada pogledamo koliko žena je na poziciji izvršne direktorke u tim 100 kompanija, taj broj iznosi osam. To je napredak, ali još uvek nismo potpuno uspeli.
Nažalost, nedovoljna zastupljenost ne zaustavlja se na najvišim pozicijama na koje žena može da se popne u korporativnoj lestvici - žene se i dalje bore za svoje pozicije u upravnim odborima kompanija. Francuska je jedina zemlja u celoj Evropskoj uniji koja je dostigla prag od 40% žena u ovim ključnim forumima za donošenje odluka. Vive la France! A šta se dešava sa ostalim delom Evrope?!
Međutim, ova stvarnost rezultira značajnim propuštenim prilikama. Prema istraživanju kompanije McKinsey, kompanije sa ravnopravnom zastupljenošću oba pola donose 21% više profita, dok prisustvo žena u izvršnom timu dovodi do 25% više profita. Kako možemo pomoći kompanijama da postignu ove ciljeve?
Naravno, žene nisu nedovoljno zastupljene u poslu i biznisu jer to biraju i žele. To je posledica institucionalnih prepreka koje su žene često prisiljene savladavati. Kompanija Lead 5050, osnovana da pruži podršku kompanijama na putovanju ka ravnopravnosti polova, izjavila je da često čuju od kompanija da su zbunjene: osećaju se kao da oglašavaju rukovodeće pozicije, ali da se nijedna žena ne prijavljuje za njih. Kakva je šira slika?
Pa, bez obzira na sliku, kompanija Lead 5050 zna više nego iko da ravnopravnost polova nije jednostavan "kvadrat" koji se treba štiklirati. Tu je reč o suštinskim promenama koje možda nisu uzete u obzir onih na visokim pozicijama (koji su, da budemo iskreni, verovatno muškarci, prema navedenim statistikama).
Pa zašto žene ne konkurišu za poslove? Hajde da uzmemo dojenje kao primer. Žene koje doje mogu se obeshrabriti da se vrate na posao jer struktura i resursi nisu dostupni da podrže važan deo priče o podizanju dece. Jer, iako to ne bi trebalo biti tabu, mnoge bi se osećale nelagodno dojeći pored fotokopir aparata.
Studija McKinsey Institute je pokazala da bi, ako bi žene imale iste šanse za napredovanje u svetu biznisa kao muškarci, u ekonomiji Indije bilo dodato gotovo 770 milijardi dolara, a u Kanadi 150 milijardi dolara. Govorimo o velikim brojkama!
Prepreke postoje, pa ko treba da radi na razbijanju staklenih plafona za nas? To su više sile - vlada! I stvari izgledaju bolje.
U Velikoj Britaniji, vlada je uvela obavezni sistem izveštavanja o ravnopravnosti polova u kompanijama, što je zatim usvojeno u Australiji i Španiji. Cilj je bio da se kompanije drže odgovornima za svoje politike i napredak u vezi sa ravnopravnošću polova. U Španiji i Australiji su otišli korak dalje. Dakle, ako se smatra da kompanija ne radi dovoljno na ostvarivanju ravnopravnosti, može biti kažnjena. To je jedan način da se ženama pomogne da razbiju stakleni plafon!
Ali na isti način na koji izvršni direktori možda ne razmišljaju o potrebi za dojenjem, političari možda ne razmišljaju o potrebi za politikom o zajedničkom roditeljskom odsustvu. Ili politikama za poboljšanje uslova za čuvanje dece za žene koje se žele vratiti na posao. A kada 75% globalnih nacionalnih predstavnika čine muškarci, kako možemo očekivati da se obezbede mere koje bi olakšale potrebe žena?
Prema UN-u, samo 19 zemalja na svetu ima ženu na čelu vlade. Na dan 1. januara 2023. godine, samo 31 zemlja ima žene na čelu države i vlade, u zavisnosti od lokalnog sistema. S obzirom na debatovani ukupan broj od 195 zemalja u svetu, i samo malo više od 30 sa ženama na čelu, predviđa se da nećemo postići ravnopravnost polova u politici još 130 godina.
Ali ima i dobrih vesti! Postoji jasna evidencija da prisustvo žena na značajnim političkim pozicijama značajno poboljšava politike koje koriste ženama. U Indiji je utvrđeno da su saveti koje vode žene imali bolje stope uspeha u sprovođenju projekata za vodu i sanitaciju. U Norveškoj je uspostavljena jasna veza između uslova za čuvanje dece u regionima koji imaju veću zastupljenost žena na državnom nivou.
Slično pozitivnom efektu - što su više žene zastupljene u politici, to je verovatnije da će žene glasati i da će njihove politike koristiti ravnopravnosti polova u celini. To je efekat domina na koji svi možemo računati, zar ne?
Ali šta je sa našim finansijama? Prema istraživanju Catalyst-a, žene širom sveta upravljaju sa preko 31,8 biliona dolara u troškovima. A prema Forbes-u, žene utiču na preko 85% potrošačkih troškova u SAD-u. Vratimo se tim velikim brojkama!
Pa zašto se penzionišemo sa skoro polovinom manje novca u našim penzijama nego muškarci? Jednostavan odgovor odražava se u gore navedenim statistikama - izbori koje društvo čini znače da žene teže zarađuju i statistički donose izbore koji utiču na njihovu prosečnu zaradu.
Dobra vest je da se i ovo može promeniti. Dok 91% žena misli da su muškarci bolji investitori, istraživanja Nasdaq-a pokazuju da zapravo žene bolje od muškaraca odaberu svoje investicije.
Šta bolje pokazuje da se moramo oslanjati na sebe kao žene? Ako bi više žena investiralo ono što zarađuju, napredak u zatvaranju procenjenog jaza od dva veka u bogatstvu između polova mogao bi biti mnogo brži. Jer novac je moć. Novac je izbor. Novac je sloboda.
Stvarnost je da kada žene mogu da pronađu svoj glas i zauzmu svoje mesto u poslu, politici i finansijama, svet je nesumnjivo bolje mesto. Kao pozitivan ciklus, politika utiče na posao, koji utiče na liderstvo i plate, što utiče na naše zarade, bogatstvo i živote. Zašto? Zato što imamo sposobnost da donosimo odluke i kontrolišemo svoju sudbinu.
Jer ako žene pronađu u sebi snagu da savladaju prepreke koje im stoje na putu, društvo u celini bi postiglo više i stvorilo svet gde su svi, bez obzira na pol, poreklo ili etničku pripadnost, ravnopravni. To izgleda kao baš dobar svet, zar ne?
