Pristupite našem sadržaju koji za Vas pišu žene od uticaja!
Prijavite se besplatno
U današnjem brzom svetu rada, mnogi se suočavaju sa izazovom kada se ubrzo nakon početka novog posla pojave upozoravajući znakovi da nešto možda nije kako treba. Da li je pametno doneti odluku o napuštanju posla nakon samo nekoliko nedelja, pa čak i dana?
Da li bi trebalo napustiti posao nakon nekoliko nedelja ili čak dana? Za neke je i to čak prava odluka - odmah napustiti posao.
U vreme kada mnogi ljudi ponovno procenjuju svoje lične i profesionalne prioritete, i kada veliki broj njih i dalje drži moć na tržištu rada, neki biraju da odustanu - napuštajući poslove u kojima nisu srećni, nakon samo nekoliko nedelja ili čak dana na tom poslu.
Postoji mnogo razloga zbog kojih ljudi napuštaju poslove nakon tako kratkog vremenskog perioda: posao je bio preopterećujuć; rukovodstvo je bilo preterano kontrolišuće; kultura je bila toksična; ili su vrednosti kompanije delovale sumnjivo. U nekim slučajevima, kažu stručnjaci, ovi brzi odlasci su posledica nepromišljenih i promenljivih odluka. Ali, ponekad su rezultat pažljivo razmotrenih izbora - i pravih opcija za radnike.
Istraživanje sa LinkedIna iz septembra 2022. godine pokazalo je da je broj onih koji su napustili svoje poslove nakon manje od godinu dana počeo rasti u avgustu 2021. godine i dostigao vrhunac u martu, kada je stopa porasla za otprilike 10% u odnosu na prethodnu godinu.
Drugim rečima, umesto da godinama trpe nezadovoljstvo na jednom poslu, često se činilo se bolje brže se premeštati sa posla na posao.
Stručnjaci kažu da napuštanje posla ranije umesto kasnije može ponekad biti prava odluka.
Prvo, svaki dan koji zaposleni/zaposlene provedu u neispunjavajućim ulogama je dan u kojem gube potencijalni rast i napredak na drugim mestima.
To je posebno tačno kada su otvorene pozicije i dalje brojnije od aplicirajućih u mnogim industrijama. Iako se mogućnosti za zapošljavanje počinju smanjivati u nekim sektorima zbog ekonomske neizvesnosti, druge kompanije i dalje se bore sa manjkom radne snage, a mnogi radnici i dalje imaju prednost.
Odlazak može predstavljati i sam čin samopouzdanja kada je posao toksičan ili nezdrav.
Crvene zastavice nekad mogu biti očigledne, ali i suptilne. Ponekad su jasne kao što je propast projekta ili disfunkcionalni tim, ali ponekad mogu biti suptilan nesklad između vrednosti osobe i načina na koji kompanija posluje.
Ako uvidite da je negativna kultura kompanije duboko ukorenjena i da nemaju moć, energiju ili želju da izazovu status quo, razumljivo je zašto biste se mogli odlučiti da odete što pre možete. Videćete ljude kako odlaze kada vide da je situacija nepromenljiva - gde je problem veći od njih.
Pored finansijskih nagrada, mnogi traže mogućnosti za učenje, fleksibilne radne aranžmane i pozitivne radne kulture. Ali ta očekivanja verovatno neće biti ispunjena prvog dana.
Mnogi/e veruju da mogu doći i odmah obavljati značajan posao ili da je svaki nesavršeni šef toksičan šef, ali to nije uvek tako realno.
Prvo, ne bojte se da odete. Ali drugo, usporite. Ne radite ništa ishitreno.
Razmotrite moguće načine za promenu svojih okolnosti tako da pokušate da sarađujete sa nadređenima kako biste promenili prirodu svojih pozicija i unapredili odnose sa ljudima u organizaciji.
Takođe, Ima vrednosti u tome da se uzmete pauzu pre nego što odlučite da odete.
Ipak, ljudi treba da veruju svojim predosećajima - posebno kada su uzeli trenutak da razmisle o mogućim posledicama brzog odlaska. Ostanak i izdržavanje kroz grozno radno iskustvo nije jedini put ka učenju.
.jpg&w=250)
.png&w=250)